DANAS SU POKLADE: Ovo su dve vrlo važne stvari kojih bi trebalo da se pridržavate
Kraj mrsne nedelje ima i posebne zadatke za sve nas
Poslednji dan "mrsne" nedelje uoči početka posta zove se Poklade.
Preporučujemo
JOŠ UVEK NEMA PRAVDE ZA JELICU PANIĆ (25): Presuda trojici lekara za njenu smrt se odlaže, majka se plaši da spor ne zastari (FOTO)
TUGA: Porodica Đurić ima 11 dece, a ŽIVE SA SAMO 6.000 DINARA MESEČNO! (FOTO)
DA LI JE TO PRAVOSLAVNO? Domaćini počeli na SRPSKOJ SLAVI da služe ŠVEDSKI STO!
Veliki narodni praznik koji nas uvodi u Božićni post rasprostranjen je u Evropi i Americi. Bez obzira što su koreni Poklada vezani za paganske običaje i obeležavanje kulta Sunca, danas ih vezujemo uglavnom kao najavu posta.
Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).
Najbolji saveti kako da vaša linija preživi sezonu slava!
BOŽIĆNE POKLADE
Božićne poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa 27. novembra (ili 14. po Julijanskom kalendaru).
Ovo je dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Zato, praštajte.
U SUSRET VELIKOM BOŽIĆNOM POSTU: Ribarnice pune riba za svačiji džep, evo kako da prepoznate dobru!
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Ono što je važno da znate jeste činjenica da se poklade smatraju danom i vremenom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.
Zato su i proslave poklada posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.
KAKO SE OBELEŽAVA U EVROPI
Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki“ (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta.
U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i „mesopust“. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica.
Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.
(Telegraf.rs)