FIRMA JE OTIŠLA U STEČAJ, A VI STE BEZ POSLA I NOVCA: Evo kako možete da naplatite svoje zarađene plate
Radnici propalih firmi mogu da naplate pošteno zarađeni novac koji im se duguje, ali samo deo sume
Prema pojedinim istraživanjima, prosečan građanin Srbije najviše se plaši bolesti, ali u samom vrhu liste strahova nalazi se i strah od gubitka posla. Finansijska nesigurnost i egzistencijalna ugroženost spadaju među najgore noćne more savremenog čoveka.
ZA DLAKU IZBEGNUTA KATASTROFA: Meso zamrznuto 1982. moglo da potruje ljude u Srbiji
Ako pored gubitka redovnih primanja dodamo i koji kredit u banci, troškove školovanja dece, račune koji nemilosrdno pristižu svakog meseca, pa u nekim slučajevima i kiriju za stan – onda glavobolji nema kraja.
Jedan od razloga gubitka radnog mesta može biti i stečaj preduzeća. U ovakvim slučajevima situacija se čini bezizlaznom. Plate nije bilo mesecima, a do novog radnog mesta se ne dolazi preko noći.
Pompezne najave o podsticaju zapošljavanja, ulaganja u privredu, otvaranju novih radnih mesta predstavljaju slabu utehu ako je frižider prazan, a dugovi se gomilaju.
U slučaju gubitka posla usled stečaja firme, postoje određene opcije koje nezaposleni može iskoristiti. Najvažnije je upoznati se sa zakonskim pravima i pridržavati se datih rokova.
Podjednako je važno i napraviti nekoliko kopija potrebnih dokumenata, kao što su rešenje o prestanku radnog odnosa, rešenje a pokrenutom stečajnom postupku ili recimo prijava potraživanja. Ovi akti su neophodni u procesu ostvarivanja prava radnika.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje se u slučaju ispunjavanja uslova može ostvariti pravo na novčanu naknadu. Rok za prijavljivanje je 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Potrebna papirologija nije previše obimna, a cela procedura može se završiti za jedno pre podne, što, moramo priznati, i nije toliko strašno imajuću u vidu golemu birokratsku mašineriju u našoj zemlji.
Novčana naknada srazmerna je s visinom prethodnih primanja i sa stažom osiguranja, i ne može biti niža od 80 odsto minimalne zarade za mesec u kojem se vrši isplata. Prva rata će leći na račun za nešto više od mesec dana od predatog zahteva.
Nezaposleni će neuporedivo više čekati na neisplaćene zarade. Firma koja je bankrotirala, jedino prodajom imovine može doći do nekih sredstava. Prodaja retko kad teče glatko. Glavni razlog tome je što je ta imovina, po pravilu, zastarela i neodržavana.
Za likvidaciju je potrebno više meseci, a dobijeni novac nikad ne pokriva dugove. Jedina dobra vest je da neisplaćene zarade radnika spadaju u prvi red isplate. Međutim, prioritetno se isplaćuje samo iznos do visine minimalne zarade.
Zaostala primanja, koja ni posle ovog procesa nisu isplaćena, mogu se tražiti od Fonda solidarnosti.
To je mogućnost o kojoj se malo toga zna, a neki čak nisu ni upoznati sa ovom opcijom. Od ove državne institucije se može zahtevati isplata najviše devet zaostalih plata, opet u visini minimalca.
Radnicima preduzeća u stečaju Fond isplaćuje i naknade za bolovanja i otpremnine. Prethodno je neophodno da Privredni sud u stečajnom postupku utvrdi da postoji pravo zaposlenog na njegova potraživanja, posle čega se zahtev može predati najkasnije u roku od 45 dana.
Čak i posle pribavljanja svih potrebnih dokumenata i pozitivnog odgovora, na isplatu se čeka i više od godinu dana. Sredstva fonda su ograničena, i zbog toga ne može na vreme da odgovori na sve pristigle zahteve.
Dolazi se do zaključka da bivši radnici propalih firmi mogu da naplate samo delić pošteno zarađenog novca koji im se duguje. Pored toga, na isplatu se čeka mesecima, ako ne i godinama. Mehanizam za zaštitu prava radnika postoji, ali njegova efikasnost je daleko od zadovoljavajuće.
Prema podacima koje poseduje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u Srbiji trenutno ima 2.108 aktivnih stečajnih postupaka. Ovakvi procesi u proseku traju više od dve godine.
(Telegraf.rs/mojnovisad.com)