PATRIJARH PAVLE JE NAVRAĆAO ČESTO U MOJU KUĆU: Došao sam na njegov grob da mu odam počast na ovaj tužan dan (FOTO)

- Oba strica je on rukopoložio za sveštenike dok je još bio episkop raško-prizrenski. Često je navraćao u kuću u kojoj sam se rodio, a u kući u kojoj sada živim je on osveštao temelje. Jako dirljivih uspomena imam na tog čoveka - priča Radomir Vranić

Danas je sedam godina od smrti srpskog patrijarha Pavla, koji je 15. novembra 2009. godine preminuo na VMA. Po njegovoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica, koji smo povodom godišnjice otišli da posetimo. Iako nismo zatekli mnogo ljudi, domaćini manastira su nam rekli da je od jutros bilo oko 150 vernika koji su došli da nekadašnjem poglavaru Srpske pravoslavne crkve odaju počast.

Preporučujemo

OVAKO JE GOVORIO PATRIJARH PAVLE: Ovih njegovih 10 poruka mogle su da spasu svet!

Čovek kog svi obožavate, ali ne znate mu ime, a nikad mu ni indeks niste videli (FOTO)

Kod samog spomenika okićenog buketima raznog cveća, zatekli smo Snežanu Cvetković, koja je kao prava domaćica dočekivala radoznale posetioce i motrila na grob. Ona je, kako kaže, dobila blagoslov od mati igumanije Evgenije da svake nedelje pomaže u crkvi upisivanjem molitvi i time što vodi računa o samom hramu da ga ne oskrnave jer u crkvi manastira imaju ikone i freske koje su rađene pod blagoslovom samog Pavla u periodu od 2004. do 2015. godine

- Od jutros od osam sati kad je bila služba, došlo je jako puno vernika, negde oko 150. Posle službe je vladika Arsenije vršio opelo nad grobom patrijarha Pavla. Bilo je žito, pogača, sve po redu... - priča Cvetković.

Za patrijarha kaže da je u zgradi manastira provodio svoje vreme i da je želeo tu da bude sahranjen.

- Njega smatraju svetim licem, zato svi koji dolaze u manastir prilaze prvo grobu da se poklone, potom ulaze gore u crkvu da upale sveću i slušaju Bogosluženje. Izuzetno ga svi cenimo jer je bio jako skroman, on je, koliko znam jer sam kao dete rasla po manastirima, svoje cipele sam popravljao. Manastir je jako voleo i kad god je došao, došao je sa velikim zadovoljstvom i darom - otkriva Snežana Cvetković.

Zamišljen, u svojoj molitvi pognute glave pred nadgrobnom pločom stoji Radomir Vranić, poreklom iz Sjenice, sada Beograđanin.

- Došao sam da mu odam jednu malu počast, svestan i srećan vremena da sam bar na trenutak disao sa njim. Redovno dolazim na dva-tri meseca. Poznajem ga jako dugo, potičem iz svešteničke porodice, oba strica je on rukopoložio za sveštenike dok je još bio episkop raško-prizrenski. Često je navraćao u kuću u kojoj sam se rodio, a u kući u kojoj sada živim je on osveštao temelje. Jako dirljivih uspomena imam na tog čoveka - sa setom i dubokim poštovanjem u glasu, priseća se Vranić.

Milena Jovanović sa Ceraka u manastir dođe obavezno jednom mesečno. Ovog puta povela je i unučicu Ljubicu.

- Naš patrijarh je govorio da je važno da, pre svega, budemo ljudi, i to jeste najvažnije. Verujem u Hrista u koga je patrijarh verovao i da nije bilo Hrista patrijarh ne bio bio to što je bio, već običan čovek, običan Gojko. Uz Boga verujem da je naš patrijarh živ i da se moli za nas. Nama je potrebna ljubav i vera koju je on propovedao, a samim tim što nas je on učio, to je veliki dar od Gospoda. Imati takvog čoveka i još molitvenika, retko koji narod na svetu ima - ističe Jovanovićeva.

Ostavismo ih pored groba omiljenog srpskog patrijarha, svakog u svojim mislima i svojim molitvama...

(S.Vasić)