JEZIVA PRIČA O VODENICI U SOKOBANJI: Vampiri i vukodlaci odvlače ljude na dno! (FOTO)

Ljudi su izbegavali da tamo odlaze noću, verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći pohodi

Nekoliko kilometara od centra Sokobanje nalazi se Grudonjska vodenica koja je zastrašujuća. Ljudi izbegavaju da tamo odlaze noću verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći progoni. Postoje razne priče o Sokobanjskoj vodenici, a neke su zaista uznemirujuće.

Preporučujemo

BLAČANI OBNAVLJAJU VODENICU VOĐE TOPLIČKOG USTANKA: U njoj se ubio, kako neprijateljima ne bi pao u ruke!

U doba starih Slovena se verovalo da su vodenice pod velom nečastivog iako su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito.

Ljudi su smišljali i generacijama prenosili priče o vukodlacima, vampirima, vilama, pa i samom bogu Vodenu koji, kao u Glišićevoj “Glavi šećera“ koji odvlači ljude na dno. Dok se po noći ponašalo u skladu sa ovim fantazijama, danju su se pravila znala. A vlasnici vodenica u blizini Sokobanje, gde se žito melje već dva veka, nisu nikakve aveti, već devet članova familije Grudonjci.

PRIČU O VODENIČARU DRAGANU SVI MORAJU DA ČUJU: Hrani Srbiju, a NE NAPLAĆUJE! (FOTO)

Nekoliko kilometara od centra Sokobanje, nalazi se Etno-kutak "Grudonjske vodenice" koji u svom sastavu ima dve potpuno funkcionalne vodenice i pomoćne odaje.

Poznati filolog i političar Ljuba Stojanovič se našao na mestu Grudonjske vodenice i slušao od seljaka priče o spomeniku koji se nalazio na njenom ulazu.

On je naišao na grob izvesne popadije Petkane koja je na tom mestu sahranjena 1648. godine. Grob je i danas na istom mestu, a pored njega su temelji nekadašnje crkve koja je izgrađena 1928. godine i posvećena Svetoj Velikomučenici Marini.

- Sutradan, kada sam došao, da napravim otisak od toga zapisa za naš muzej, dođe jedan seljak i pošto me upita šta to radim, čiji je to grob bio, i da mi ta popadija Petkana nije što svoje, reče mi, da je on tu našao i otkopao staru crkvu. Kazivali su mu, veli, da se tu noću viđa da gori sveća, i on misleći razume se, da su tu novci, počeo je kopati, i otkopao je s jedne strane temelj, pa kad je došao do oltara, video je šta je i nije smeo dalje kopati.

I zaista se vidi temelj male crkvice po nekoliko koračaja od onoga groba. On mi o tome ništa više ne znade reći, ali drugi jedan seljak reče, da stari ljudi pričaju, da je slavila sv. Nikolu.

Pri kopanju naišao je na žile od starog bresta, i vodeničar ih je bio skupio za gorivo, pa kad je video da je tu bila crkva nijednu nije smeo metnuti na vatru - napisao je Ljuba Stojanović u časopisu Starinar br IX 1892. godine.

Poneki svetao primer postoji, uprkos tome što srpsko selo iz godine u godinu izumire, pa se time i brojni običaji i navike gube iz naroda. Vodenica je renovirana zahvaljujući organizaciji CHF International i Ministrarstvu turizma i Organizaciji za turizam i kulturu Sokobanje.

Vodenica je čekala dva veka na to. Uradjena je regulacija korita reke, izgradnja malog amfiteatra, adaptacija pomoćnih zgrada, kao i proširenje prilaznog dela.

Vodenica danas spremno dočekuje goste. I dok u jednoj zgradi uz pomoć "mentora" možete pripremati hranu iz tradicionalne sokobanjske kuhinje, u prostoriji pored očekuje vas neko iz radionice starih zanata, spreman da sa vama popriča o kulturološkom nasleđu ovog područja.

I stari i mladi uživaju u prijatnom ambijentu, pored jezerceta gde odomaćene guske i patke čekaju da ih neko nahrani.

Vodenicu neumorno čuva etnolog Golub Radovanović, koji u miru piše novu knjigu. Golub kaže da mu je vodenica delimično poslužila i kao inspiracija za film “Vratilo, navratilo, povratilo“ sa kojim je osvojio prvu nagradu na desetom Međunarodnom festivalu etnološkog filma.

- U filmu se radi o običajima kada se izgubi ljubav između dvoje mladih ili berićet u polju i stoci. Jedan deo je snimljen ovde jer se smatra da voda koja prolazi kroz vodenicu i rasprskava se na vodenično kolo ima ritualna svojstva. Tom vodom, ako je devojka uhvati i naprska krišom mladića, ona ga omaje. Tako omađijan on više ne gleda drugu. To je dakle voda za zaljubljivanje - priča Golub.

Iz udruženja “Etnos“ kažu da je bilo teško protumačiti godine na spomeniku jer su kamenoresci, koji su ga klesali, najčeše bili nepismeni.

- Desilo da se u jednoj sokobanjskoj monografiji pojavi podatak da je popadija Petkana bila udata za popa iz Resnika koji je po vidinskom popisu živeo u petnaestom veku. Neko bi protumačio da je reč o vampiru, ali ipak, reč je samo o ljudskoj nesmotrenosti - nastavlja Golub Radovanović.

Na putu od Sokobanje prema Resniku, sa leve strane čeka vas vodenica i predusretljivi vodeničar od koga možete čuti mnogo interesantnih priča, verovali vi u natprirodno ili ne. Uz kafu i rakiju, čekaju vas besplatne lekcije o životu u mestu gde se južna i istočna Srbija dodiruju.

(Telegraf.rs/ Izvor: jugmedia)