U ovom gradu su vozovi smanjivali brzinu da ne bi uznemirili 700.000 ćurki, a sada je ostala svega jedna farma (FOTO)

Početkom prošlog veka cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi. Jagodinci danas češće viđaju noja u ZOO vrtu, nego ćurke

Nekada je Jagodina bila sinonim za ćurke, Jagodinci prozvani "Ćurani", a toj živini bio je posvećen i grb. Cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi! Jagodinci danas češće viđaju noja u ZOO vrtu, nego ćurke.

Svako srpsko domaćinstvo ima ovu životinju, a Hrvati su je upravo zaštitili! (FOTO)

ĆURKA IZAZVALA OPŠTU TUČU KOMŠIJA: Lopatom tukao ženu, naneo joj povrede opasne po život!

Nekada je godišnja proizvodnja i tov ćurki u okolini ovog grada dostizao brojku od čak 700.000. Danas, ostala je samo jedna farma. U njoj je tov desetkovan u odnosu na onaj od pre tri godine.

Zoran Milanović, iz sela Bagrdan kod Jagodine, sada je jedini odgajivač ćurki od Smederevske Palanke do Leskovca. Njegova farma trenutno broji 2.500 ćurki.

- Do pre nekoliko godina imao sam između 15 i 20 hiljada ćurki. U poslednje dve, tri godine došlo je do kompletnog pada. Opšta je besparica, a i nacija smo koja jede svinjsko meso. Ćureće slabo ko kupuje, iako ima daleko veću nutritivnu vrednost u odnosu na ostale vrste mesa. Kod nas je ćureće meso sezonska roba. Kupuje se samo pred praznike u zimskim mesecima, tokom novembra i decembra. Problem je i visoka cena od 400 dinara po kilogramu, a retko ko danas ima da izdvoji novac za ćurku koja teži najmanje 15 kilograma pa naviše - kaže Zoran Milanović, diplomirani inženjer poljoprivrede i tehnolog, kojem je uža specijalnost odgoj ćurki.

Milanović se već 30 godina bavi ogojem ćurki na porodičnom imanju. Poslednji je koji u okolini Jagodine tovi ćurke. On je svojevremeno inicirao održavanje "ćurećeg bala" i od toga pokušao da napravi tradicionalnu manifestaciju, ali nije naišao na razumevanje.

Početkom prošlog veka cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi, zapisali su hroničari stare Jugoslavije. Tada je ćuran postao brend Jagodine, tradicija je nastavljena i očuvana sve do kraja veka, ali na početku novog milenijuma zamire. Ako neko i pomisli da bi ovaj Jagodinac ćurke mogao da izvozi i tako reši problem male tražnje u Srbiji, to je nemoguće.

- Šanse za izvoz nema. Razlog je veoma jednostavan. U Srbiji ne postoji sertifikovana klanica za ćurke, kao ni izvozni broj za ćureće meso. A takva klanica je velika investicija koju teško pojedinac može da ostvari - pojašnjava ovaj inženjer poljoprivrede.

Proizvodnja ćurki, simbola Jagodine, dvadesetih godina prošlog veka bila je izvozni adut tadašnjeg vlasnika klanice u Jagodini, Italijana Pijetra Teodora Klefiša.

Jagodina je u bivšoj Jugoslaviji bila centar proizvodnje ćurića, sa čuvenom rasom zvanom "jagodinska ćurka". Priča se da su vozovi pri ulasku u Jagodinu smanjivali brzinu da ne bi uznemirili ćurke i ostalu perad.

Na vreme kada je Jagodina bila poznata po ćurkama danas podseća samo statueta ćurana - nagrada Festivala najboljih komediografskih ostvarenja u Srbiji "Dani komedije" i samo jedna farma za gajenje ćuraka u Bagrdanu kod Jagodine.

Stanovnici ovog pomoravskog grada sada češće viđaju noja, pa i tigra, u jagodinskom ZOO vrtu.

(Marija Raca)