TRAMPE, SRBINE! Kako je Tramp govorio o Srbiji i da li bi zaista trebalo da se radujemo zbog njegove pobede

Teško je predvideti kakva će biti politika Trampa prema Srbiji zbog nedoslednosti u njegovim stavovima

Analitičari se u velikoj meri slažu da se američka politika prema Srbiji i Balkanu neće značajnije menjati posle pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. I dok se za Hilari Klinton smatralo da dobro poznaje region, konkretne stavove i buduće poteze Donalda Trampa prema našoj zemlji i dobri poznavaoci novog predsednika Amerike teško mogu da predvide.

Preporučujemo

>>> ZASTRAŠUJUĆE: Ovako 45. američki predsednik DONALD TRAMP vidi svet! (FOTO)

Ako izuzmemo vest o čuvenoj Trampovoj izjavi da Srbe nipošto nije trebalo bombardovati, za koju se ispostavilo da je polu-istinita, budući da je on umesto bombi na umu imao nešto praktičnije poput oružanih snaga, koje ne bi prouzrokovale toliko smri i haosa kao bombe, skoro da i nema njegovih izjava koje se tiču direktno nas.

Ono što bi, za Srbiju, moglo biti od značaja jeste Trampovo zvanično protivljenje većini američkih militarnih akcija, kao i otvorena podrška koju pruža Putinu (i koja je uzajamna), što eventualno govori u prilog njegovoj težnji za harmoničnijim svetskim odnosima, a onima koji veruju u rusko-srpsko prijateljstvo i to da bismo i mi mogli da imamo koristi od njihove međusobne blagonaklonosti.

Dok su jedni isticali da bi Hilari Klinton, u slučaju da je bila izabrana, nastavila da se zalaže za integracije, razvoj demokratije i vladavinu prava u regionu koji dobro poznaje, sagovornici Glasa Amerike su saglasni u mišljenju da je teško predvideti kakva će biti politika Donalda Trampa zbog, kako smatraju, nedoslednosti u njegovim stavovima.

U poslednjih skoro osam godina, američka administracija, prema mišljenju mnogih, nije bila dovoljno angažovana na Balkanu. To je, kako smatra bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker, inače zagovornik snažnijeg međunarodnog angažmana SAD, samo odraz šire spoljnopolitičke strategije predsednika Baraka Obame – povlačenja sa međunarodne scene.

– Znam da on to ne bi predstavio na taj način, ali ako pogledate Avganistan, Irak, Siriju ili Libiju, videćete smanjenje odgovornosti SAD i fokusiranje na, kako je i sam najavio, izgradnju nacije na unutrašnjem planu. Kad se SAD povuku na taj način, ostaje određeni vakum koji su požurile da ispune najgore snage – kaže Volker.

Analitičar Danijel Server ocenjuje za Glas Amerike da Balkan svakako nije prioritet u Vašingtonu, koji od regiona očekuje da sam rešava većinu svojih problema.

– Mi očekujemo da nezavisne, suverene balkanske države same reše 99 odsto svojih problema. Možda postoji jedan odsto na koji Vašington i Brisel mogu da obrate pažnju – ističe Server.

On dodaje da Tramp ima veoma oskudno iskustvo kada je reč o Balkanu.

- Izleda kao da ništa ne zna o Balkanu, a u jednom trenutku se zalagao za upotrebu kopnenih snaga protiv Srbije tokom rata na Kosovu. Znam da u Beogradu ljudi vide Trampa kao saveznika, ali bi trebalo da se podsete šta je rekao tokom rata na Kosovu - kaže Server.

On takođe podseća na, kako navodi, smešni incident sa lažnim intervjuom u kojem se Tramp navodno izvinjava za intervenciju NATO-a.

- Mislim da je to zaista bio lažan intervju, ali je Tramp toliko nedosledan da je veoma teško reći kakva bi mu bila politika prema Balkanu – navodi Server.

>>> ČUDO SE DESILO, TRAMP JE NOVI PREDSEDNIK AMERIKE: Ovako je došao do mesta najmoćnijeg čoveka u Americi (FOTO) (VIDEO)

Tramp je 1999. godine, u intervjuu američkim medijima, kopnene trupe pomenuo dok je naizgled kritikovao vazdušnu intervenciju NATO-a, zbog koje je na Balkanu podeljeno mišljenje o Hilari Klinton i njenom suprugu, tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu. Ratovi su završeni – poručuje Server.

On ne očekuje ni da će se Tramp suprostaviti ruskom uticaju, mada napominje da je teško znati šta će novi predsednik da uradi, s obzirom na to da je iznosio različite stavove o brojnim pitanjima.

Volker ne misli da Tramp želi da stvori konfliktne situacije sa Rusijom, Iranom, Turskom, sa velikim silama, ali dodaje da bi, ako bude smatrao da neko ugrožava ili pogrešno postupa prema SAD i njihovim interesima, veoma snažno odgovorio. Spoljnopolitička orijentacija nove američke administracije zavisiće i od toga ko će zauzeti najviše pozicije u kabinetu, napominje abmasador Volker.

Bivša američka ambasadorka u Crnoj Gori Sju Kej Braun se pak nada da će strateški cilj za region Balkana ostati isti – evroatlantske integracije.

– Važno je da administracija, bez obzira na to ko je bude vodio, bude aktivno angažovana na Balkanu, zato što je reč o području koje se i dalje suočava sa brojnim problemima. Ako ne budemo obraćali pažnju na ta pitanja, ne budemo angažovani i ne pomognemo razvoju demokratije, imaćemo probleme s kojima verovatno nećemo želeti da se suočavamo kasnije“ – navodi ona.

(Telegraf.rs)