U ovom srpskom selu rađaju najbolje dunje u Evropi, jer ono ima nešto što druga sela nemaju (FOTO)
Čak dve trećine ukupnog roda dunje u Srbiji potiče iz ovog kraja
Selo Tavnik kod Kraljeva, na padinama Kotlenika, ima najviše stabala dunje u Evropi! U ovom mestu sa 1.200 stanovnika ima više od 60.000 stabala ove voćke. Matematika pokazuje da po glavi stanovnika ima 50 stabala.
Preporučujemo
GRMLJAVINA TRESE JUG SRBIJE NA MITROVDAN: Svi se plaše božjeg znaka, ali evo šta to ZAISTA znači
ZASTRAŠUJUĆI MOMENAT: Na dete (3) pala ogromna staklena vrata (VIDEO)
U Tavniku raste najkvalitetnija dunja na starom kontinentu, kažu u selu gde dunja raste na 300 hektara zemlje. Čak dve trećine ukupnog roda dunje u Srbiji potiče iz ovog kraja. Ipak, većina seljaka "svaštari" i samo jedan čovek bavi se isključivo proizvodnjom dunja.
Tavnik je po dunji poznat bar 300 godina, ali i po rakiji dunjevači i poslasticama od dunja. Razlog je - rudnik pod zemljom i vetar nad tlom.
Vladimir Obradović, najveći je proizvođač dunja u kraju.
- Kompletno selo je okrenuto prema zapadu, a obasjava ga sunce ceo dan. Drugo, vetar duva od Ovčara svakog trenutka, i kada nigde ne duva. Ruža vetrova je jedna od naših prednosti. Treća je kvalitet zemljišta. Tavnik leži na rudama uglja i pretpostavlja se da upravo one daju dunjama nešto što drugi predeli u Srbiji nemaju. Tavnička dunja ima najviše suve materije u sebi, do 30 odsto više nego bilo gde, i zbog toga je najkvalitetnija - pojašnjava Obradović koji pod dunjom ima nešto više od četiri hektara, 3.500 stabala.
Obradović kaže da ovo selo ima najviše dunje u Evropi, ali da to ni jedna vlast bar vek unazad, nije znala da prepozna i iskoristi, te pomogne seljacima da razviju proizvodnju dunja.
- Ipak, nema kuće u Tavniku koja nema voćnjak pod dunjama, a tako je već tri veka. Ima stabala starih više od veka, a i dalje rađaju. Malo ko se specijalizovao za posao sa dunjama jer nema voćnjaka koji je teži za održavanje. Kada me neko pita šta je potrebno za uzgoj dunja, kažem mu- da si spreman da spavaš voćnjaku i da za hektar pod dunjom uložiš 10.000 evra. Ipak, dunja se isplati, tek će biti tražena i ljudi će od ovog voća moći da žive. Ne bih je tek tako sadio - kaže Obradović, koji je decenijama unazad bio uspešan biznismen u prodaji nekretnina.
On na svom imanju planira da gradi destileriju. Sada deo dunje koju proizvede prodaje drugim destilerijama, a od dela voća pravi svoju rakiju. U svakoj seoskoj kući pije se dunjevača, takozvani "travnički viski".
Posle Španije, Srbija je sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi.
(M.R.)