SVE O HILARI KLINTON: Zagovarala je bombardovanje Jugoslavije, život su joj obeležili skandali nevernog muža (FOTO)

Posebno je bila aktivna u zagovaranju vojne intervencije protiv SRJ 1999. godine, dok je godinama kasnije svoj odnos prema Kosovu opisala kao više lično nego spoljnopolitičko pitanje

Hilari Klinton, bivša prva dama SAD, državni sekretar i senator, po svemu sudeći, od najranijih dana pripremala se za ulogu koju danas igra. Njen životni put umnogome je ostvarenje "američkog sna". Najpoznatija ženska figura američke politike i formalno je kandidaturu za predsedničke izbore 2016. godine, objavila aprila 2015, i to tezom da joj je namera da bude "šampion običnih Amerikanaca".

Preporučujemo

(UŽIVO) AMERIKANCI BIRAJU 45. PREDSEDNIKA, TRAMP ILI HILARI: Izbori već počeli, stigli i prvi rezultati (LIVESTREAM)

U stvarnosti, međutim, ona ni po čemu, osim možda samim rođenjem, nije predstavnik onog što bi se moglo doživeti kao prosek savremenih SAD.

Hilari, starija kćerka Hjua Rodama, vlasnika nevelikog preduzeća tekstilne industrije, rođena je kao Hilari Dajen Rodam, oktobra 1947. godine u Čikagu. Odrasla je Park Ridžu, predgrađu Čikaga.

Po svemu što znamo, neku vrstu političke ambicije pokazivala je od najranijih dana. U Park Ridžu, Hilari je bila primer učenice koja se bavi nizom pratecćih aktivnosti karakterističnih za naglašeno ambiciozne.

Tako se posvećeno bavila sportom (plivanje i bejzbol), bila je ako ne najbolja onda jedna od najboljih učenica, aktivna i u školskom listu i đačkim savetima.

Već u ranim tinejdžerskim danima ona volontira kao opredeljeni pristalica Republikanske partije. Interesovanje za politiku, makar na toj strani, verovatno je plod prokonzervativnih stavova njenog oca.

Politikologija je njena tema i tokom školovanja na koledžu Velsli, privatnom i prestižnom. Navodno je već tada, postupno, započela njena politička preorjentacija. Kako bilo, godine 1968. Ona učestvuje na Nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke, a izgleda je bila i njihov stipendista.

Ako je verovati naknadnim tumačenjima, za demokrate se opredelila, baš tih godina, pod utiskom afere Votergejt, rata u Vijetnamu i naravno ubistva Martina Lutera Kinga.

Završila je Pravni fakultet Univerziteta Jejl, gde je tokom studija upoznala i supruga Bila Klintona, potonjeg, u dva mandata, predsednika SAD (1993-2001). Za Bila Klintona udala se 1975. godine. Godine 1977. zaposlila se u advokatskoj kancelariji Rouz.

Kao advokat bila je specijalizovana za zaštitu autorskih prava odnosno intelektualnog vlasništva. Nacionalno glasilo pravnika SAD uvrstilo ju je više puta među 100 najuticajnijih američkih advokata, a predavala je i pravo na Univerzitetu u Arkanzasu.

Pošto je njen suprug izabran za guvernera Arkanzasa, preselili su se u Litl Rok. Na toj poziciji Bil Klinton nalazio se od 1983. do 1992.

Nakon što je izabran za predsednika SAD, Klinton ju je imenovao za predsednicu Saveta za reformu zdravstva. Zalagala se za model koji bi doveo do opšteg zdravstvenog osiguranja, što nije naišlo na podršku, nakon čega se povlači iz kruga javnih saradnika predsednika Klintona.

Ipak, tokom predsedničkih mandata svog supruga, oglašavala se na temu Bliskog istoka, Severne Irske, i posebno bivše Jugoslavije. U tom smislu zagovarala je oružanu intervenciju protiv bosanskih Srba. Za njen boravak u Bosni 1996. vezan je i jedan gaf, kada je tvrdila da je bila izložena snajperskoj vatri, iako je tada rat u BiH uveliko okončan.

Posebno je bila aktivna u zagovaranju vojne intervencije protiv SRJ 1999. godine, dok je godinama kasnije svoj odnos prema Kosovu opisala kao više lično nego spoljnopolitičko pitanje.

Krajem 1998, kada se njenom suprugu bližio kraj drugog mandata, javnosti je obelodanjena "afera Levinski", seks skandal njenog supruga i jedne službenice njegovog kabineta, koja je za nju, kako će se ispostaviti, bila verovatno i koristan, jer je svojim uzdržanim reakcijama i uopšte držanjem tokom te afere zadobila nepodeljene simpatije američke javnosti.

Od novembra 2000. godine bila je senator države Njujork, a reizabrana je 2006, da bi je Barak Obama kad je postao predsednik imenovao za državnog sekretara.

Prema jednom istraživanju Galupa, tada je imala podršku čak 62 odsto građana SAD. Na poziciji 67. državnog sekretara SAD nalazila se od januara 2009. do februara 2013.

U sklopu mini turneje po regionu, oktobra 2012. godine, kratko je boravila u Srbiji i tom prilikom izjavila da neće biti pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali je i u Beogradu, a prethodno i u Prištini, rekla i da se "o statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova ne može raspravljati".

Predsednik Obama je decembra 2012. umesto nje na mesto državnog sekretara postavio Džona Kerija, jer se ispostavilo da Hilari ima ozbiljne zdravstvene probleme, što je bila tema i tokom ove predsedničke kampanje.

Aktuelni izborni ciklus drugi je pokušaj Hilari Klinton da uđe u Belu kuću, prethodno, u trci za predsednika 2008. godine, u nadmetanju za kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD, izgubila je od Baraka Obame.

Ako bude izabrana na sutrašnjim izborima biće prva žena na čelu SAD.

(Telegraf.rs / Tanjug)