KLINTONOVA I TRAMP NISU JEDINI KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA: Amerikanci mogu da glasaju za još troje ljudi na izborima (FOTO) (VIDEO)

Iako se u mejnstrim medijima govori da će na "borilište" izaći samo Klintonova i Tramp, postoje još tri kanidata koji su u trci za predsednika SAD

U SAD će se sutra 225 miliona Amerikanaca s pravom glasa odlučivati ko će im biti predsedniku naredne četiri godine, i to između Hilari Klinton i Donalda Trampa. Međutim, iako su ova dva kandidata "zvezde" izbora, oni nisu jedni koji pretenduju na mesto predsednika i za koje će građani moći da glasaju iako im se daju minimalne šanse.

Preporučujemo

KLADIONICE KAŽU HILARI, MAJMUN PREDVIDEO - TRAMP: Evo kakve su šanse za pobedu oba kandidata (VIDEO)

Glasa se u jednom krugu u svakoj od 50 američkih saveznih država i gradu Vašingtonu. Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi Elektorskog (izbornog) kolegijuma, tela koje zapravo bira predsednika SAD-a.

Kolegijum ima 538 članova. Savezne države su u izbornom kolegijumu zastupljene srazmerno broju stanovnika.

Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38), Njujork i Florida (po 29). Slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.

Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, apsolutnu većinu od 538.

Ali, iako u mejnstrim medijima se govori da će na "borilište" izaći samo Klintonova i Tramp, postoje još tri kanidata koji su u trci za predsednika SAD. Predstavićemo vam svake od njih posebno.

DŽIL STAJN

Kandidatkinja Partije Zelenih za predsednika Sjedinjenih Američkih država Džil Stajn, rođena je i odrasla u Hajland parku, gradu koji se nalazi nedaleko od Čikaga. Njeni roditelji, Gledis i Džozef su poreklom iz ruskih jevrejskih porodica i u takvom okruženju je i odrasla. Iako je odrastala u jevrejskoj porodici, izjašnjava se kao agnostik. 1973. završila je Harvard gdje je studirala psihologiju, sociologiju i antropologiju. Zatim je završila Harvardovu školu medicine 1979. Lekar je već 25 godina. Udata je za Ričarda Rohera, takođe lekara, sa kim ima dva odrasla sina.

U toku svoje medicinske karijere razvila je interesovanje za problem životne sredine, probleme domordačkih zajednica, kao i za širi problem socijalnih nejednakosti. Svoj društveni aktivizam započela je protestima protiv "Prljavih pet" termoleketrana u Masačusetsu. Takođe je vodila grassroots kampanje za reformu finansiranja kampanja u Masačusetsu. Njen ulazak u politiku započeo je na lokalnom nivou u Masačusetsu. No nije imala velikog uspeha. Kandidovala se 2012. u izborima za predsednika, kao kandidat Zelenih. Osvojila je 0.4 odsto glasova.

Na planu spoljne politike, najpoznatiji je njen stav da želi ne vojnu, nego ofanzivu mira SAD širom planete. Smatra da su davanja za vojsku enornmno velika i da još od slučaja 11. septembra država potpuno pogrešno ulaže novac u vojsku, koja samo pogoršava situaciju. Naglašava da je od tog momenta potrošeno 75.000 dolara po američkom domu na američke akcije širom sveta. Smatra da je NATO u Libiji počinio ozbiljno kršenje međunarodnog prava i da taj slučaj još jednom potvrđuje težnju za ekonomskim i vojnim potčinjavanjem u korist njene države.

Prvobitno je podržavala Bregzit, čak i iznela javne čestitke nakon referendum u Britaniji, ali je kasnije došlo do promene stava. Ona ne smatra Izrael američkim saveznikom i na aktuelnog lidera, Bibija Netanjahua gleda kao na ratnog kriminalca. Takođe, oštro kritikuje upotrebu dronova i smatra da su van dometa u najvećem broju slučajeva. Njeni miroljubivi stavovi idu toliko daleko iz američkog ugla gledanja, da je spremna i da obustavi bombardovanje Islamske države, ali ne i embargo na oružje i finansije njima.

GERI DŽONSON

Rođen je 1. januara 1953. u gradiću Minot, Severna Dakota, koga stanovnici nazivaju „Magični grad“ i „Mali Čikago“, ali koji je istini na volju do nedavno bio poznat samo po vojnoj vazduhoplovnoj bazi udaljenoj 20ak kilometara od grada. U ovom gradu je u porodici Erla Džonsona (Earl Johnson), po profesiji učitelja i Loren Bostou (Lorraine Bostow), zaposlene u Birou za indijanske poslove pri Departmanu za unutrašnje poslove Federalne vlade, rođen i odrastao Geri Džonson. Srednju školu je završio 1971. godine u Albukerkiju, a iste godine upisuje političke nauke na Univerzitetu Novi Meksiku i završava ih četiri godine kasnije.

Politikolog u njemu je proradio još za vreme aktivnog rada u biznis sektoru i 1994. godine se kandiduje na mesto guvernera Novog Meksika, kao kandidat Republikanske partije (GOP). Osvojio je nominaciju pobedivši nekoliko istaknutih republikanaca u unutarstranačkom nadmetanju, a kasnije i odlazaćeg guvernera i kandidata demokrata, Brusa Kinga. Kampanju je finansirao samostalno i u nju uložio između 400 i 500 hiljada američkih dolara.

Već na početku mandata dolaze do izražaja njegove ključne osobine, nepokolebljivost, strahovite menadžerske veštine i spremnost da za ono u šta veruje ide do samog kraja. Čvrsto se zalagao za „malu vladu“, smanjivanje poreza, i smanjivanje rasta državnog duga (država Novi Meksiko). Jedini porast troškova odobravao je u delu budžeta namenjenom za obrazovanje. Usled velikog broja korišćenja guvernerskog vetoa dobio je i zanimljiv nadimak, „Veto Džonson“. Istina, prema podacima do kojih je došao Ralf Holou (Ralf Hollow) novinar Vašington Tajms-a (The Washington Times), Džonson je u prvih šest meseci mandata upotrebio veto preko 200 puta i time postao državni rekorder.

Iako je bilo nejasno da li će učestvovati u trci za republikansku ili libertarijansku nominaciju, bilo je jasno da će na izborima 2016. godine učestvovati.

Džonson se zalaže za širenje slobodnog tržišta i ukidanje svih trgovinskih barijera u Americi i svetu. Šta više, smatra da ne treba da postoje nikakva prepreke u trgovini sa državama kao što je Kuba. Veruje u američku izuzetnost i smatra da treba ograničiti američki intervencionizam ili ga potpuno ukinuti. Takođe, zalaže se za smanjivanje američke državne pomoći drugim državama i pružanje takve pomoći samo kada koristi državnim interesima. Američke saveznike treba ubediti da više ulažu sredstava za odbranu i povući 100.000 američkih vojnika sa evropskog tla.

KRIS KENISTON

Kris Keniston je predsednički kandidat Partije veterana Amerike u ovom izbornom ciklusu. On je nastavio tradiciju svoje porodice koja je služila vojsci SAD. Uglavnom je bio raspoređen u vazdušnim bazama gde se bavio mehaničkim i instruktorskim poslovima. 2004. odlazi na zadatak u Džibuti za koji je po uspešnom završetku primio brojne nagrade, a 2009. je časno razrešen iz službe.

U svojoj platformi, Kris Keniston se bavi različitim pitanjima od značaja za Sjedinjene Američke Države.

Kandidat veterana smatra da legalna migracija ima veliki značaj u kulturnom obogaćivanju nacije. On ističe da su od nastanka države kulturna raznolikost i obećanje o jednakosti pred zakonom privlačile u SAD veliki broj brilijantnih ljudi koji su maštali o američkom državljanstvu. Keniston tvrdi da je trenutni imigrantski sistem previše birakrotizovan i da onemogućava dolazak ljudi koji bi potencijalno doprineli društvu.

U skladu sa politikom partije, Keniston se na polju spoljne politike zalaže za nemešanje u globalne sukobe. On primećuje da se širom sveta na Sjedinjene Države gleda kao na siledžijsku naciju, što dalje šteti građanima i opštem ugledu nacije. Ipak, Kris Keniston se ne zalaže za izolacionizam. Smatra da SAD moraju ostati aktivan lider u globalnoj zajednici i ekonomiji. On želi da obnovi i ojača odnose sa tradicionalnim saveznicima koji su bili bezbroj puta uz Sjedinjene Američke Države.

Takođe, prema Kenistonovom mišljenju, akcije nacije širom sveta moraju odražavati temeljne ideje američkog ustava (SAD moraju biti zaštitnik osnovnih ljudskih prava, dostojanstva i slobode u svetu). Kandidat veterana obećava preispitivanje međunarodnih trgovinskih ugovora i ponovno pregovaranje ili odbacivanje istih, ukoliko se utvrdi da su štetni po američku industriju ili trgovinu.

Takođe, on obećava trgovinske i putne sankcije svim državama koje pomažu terorizam i procesuiranje službenika američke vlade ukoliko se ustanovi da su pomagali terorističke radnje.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Agencije / Američki izbori 2016)