Kad sam rodila Vuka, dobio je jake grčeve! Odvela sam ga kod lekara, a sad se BORE ZA NJEGOV ŽIVOT (FOTO)

Lekari su nas uveravali da od njega nikad ništa neće biti i da će živeti kao biljka

Vuk Lojković je dečak iz Beograda koji boluje od cerebralne paralize. Lekari su ga otpisali kad je imao četiri godine, ali on danas može da radi sve ono što su oni rekli da nikad neće moći. Ipak, pred njim je duga borba za zdravlje.

Preporučujemo

Sećate li se NENADOVOG VIDEA koji je digao Srbiju na noge? Život mu se promenio posle poziva u pomoć! (VIDEO)

Sedmogodišnji Vuk ima i brata blizanca Lazara. Rođeni su dva meseca pre termina. Danas su sedmogodišnjaci ali ne dele iste muke. Nakon rođenja, Lazar je bio u kritičnom stanju deset dana, a Vuk je napredovao. Lazar se ubrzo oporavio, ali kod Vuka su se pojavili grčevi. Lekari su otkrili da Vuk ima dečje slepilo, a samo nakon mesec dana utvrđen je najteži oblik cerebralne paralize. Nije hodao, pričao, nije mogao da sedi samostalno i nije dobro video. Dečak je išao na terapije ali su rezultati bili minimalni. Kad je imao četri godine, lekari su ga otpisali.

KONAČNO LEPA VEST: Mladi naučnik Miloš Nikolić je dobio novo srce (FOTO)

- Svaki odlazak kod lekara je bio psihički težak. Pripremali smo se nedelju dana ranije na to šta će nam lekar reći. Psihički nas je to ubijalo. Svaki put su nas uveravali da nikad ništa neće biti od njega i da će biti kao biljka. Čak su išli toliko daleko i rekli nam da kad Vuk napuni 18 godina, dobiće elektromotorna kolica ali neće moći da upravlja njima. Donekle ih razumem jer su hteli da nas pripreme - ispričala nam je Vukova mama, Ancuta.

Nisu hteli da odustaju i odmah su kontaktirali kliniku u Beču. Operacija je koštala 10 000 evra, ne računajući pripreme pre operacije, smeštaj i put. Međutim nisu imali dovoljno novca. Pored Lazara i Vuka, Lojkovići imaju još jednog sina Davida i ćerku Simonu.

- Sećam se, bio je Badnji dan. Bila sam trudna sa Davidom. Zamolila sam komšinicu da pričuva Simonu dok ja odem po Lazara i Vuka u vrtić, jer je suprug bio na poslu. Mislim da taj dan nikad neću zaboraviti. Auto nam se pokvarilo. Napolju je bio pljusak. Vuka sam stavila na leđa a Lazara uhvatila za ruku. Ušla sam u autobus. Sa trudničkim stomakom i Vukom na leđima, niko nije hteo da mi ustane da sednem. Osećala sam slabost. Mislila sam da ću se srušiti. Izašli smo iz autobusa i krenuli polako ka zgradi.

Kiša je i dalje pljuštala. Nisam imala snage više. Kada sam došla do zgrade počela sam da vučem Vuka po podu sve do ulaznih vrata našeg stana. Komšinica je izašla da mi pomogne jer u tom trenutku nisam mogla da dišem. Samo sam molila Boga da dođem do zgrade. Komšinica je otišla, smestila sam decu u krevet i počela da plačem. Jecala sam pola sata. Nisam mogla da dođem sebi. Onda sam počela da vrtim ona standardna pitanja u glavi, zašto se ovo meni dešava, ko je kriv za ovo i šta sam to Bogu skrivila.

Zatim sam rekla sebi e nećeš više da plačeš, ljudi su sklupljali novac, skupiću i ja. Zvala sam banku da otvorim žiro račun. Obavestila sam muža i rodbinu da sam to napravila i da ne planiram da stanem -  dodala je mama.

- Ubrzo se mnogo ljudi uključilo da pomogne. Zatim se otvorila fondacija Budi Human- Aleksandar Šapić. Otišli smo u Beč dva puta zahvaljujući fondaciji a treći put su nam pomogli Ognjanovići. Oni su nam uplatili jedan tretman - nastavila je majka dečaka.

Nakon odlaska u Beč sve je krenulo nabolje. Vuk je odjednom počeo sam da izgovara reči. Danas od 30 slova, on zna da izgovori 27. Njemu je potrebno malo više vremena da se oslobodi i da se opusti, što je i razumno za decu sa takvim problemom. Upravo zbog toga, sat vremena sa državnim logopedom je malo. Taman kad Vuk krene da priča i da se oslobađa, sat vremena je već prošlo. Dečakovi roditelji su odlučili da ga vode i kod privatnog logopeda jer smatraju da će mu to još više pomoći.

Lekari u Slovačkoj gde Vuk ide na rehabilitaciju su sigurni u to da će se Vuk izvući.

Nakon šeste transplatacije i četri rehabilitacije u Slovačkoj i dve u Novom Sadu, Vukovi roditelji su zadovoljni napretkom. Međutim, potrebno je još puno truda, strpljenja a i novca.

- Evo već tri godine se skuplja novac. Ljudi se pitaju dokle će više za to dete skupljaju pare, a ne shvataju da nismo skupili dovoljno jer i ono što se skupi to se i potroši na razne rehabilitacije i terapije. Kad je lepo vreme, znali smo da odemo svi zajedno do parka. Međutim, to više ne radimo. Mame sklanjaju svoju decu od Vuka i to nije baš najlepši prizor. Moje dete iako je bolesno, ima osećanja - nastavlja Ancuta.

Mama Ancuta trenutno ne radi jer je ostala bez posla. Ujutru kad su ostala deca u vrtiću i školi, ona vežba sa Vukom.

- Težimo ka tome da se Vuk malo osamostali, da ono najosnovnije radi sam. Da ode na spavanje, da se okupa, da sam jede. Znamo da će biti teško ali mi ne odustajemo. Vuk je pravi borac - dodaje mama.

Svi koji žele da pomognu ovom dečaku,  mogu to učiniti uplatom na žiro račun ili slanjem poruke sa sadržajem 80 na broj 3030. Dinarski žiro račun: 160-419177-53, Devizni račun: 00-540-0001039.4 i IBAN: RS35160005400001039452

(Kristina Bezbradica)