Izbori u Americi su za 4 dana, a evo kako se bira predsednik i koje su države NAJBITNIJE

Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi izbornog kolegijuma, koji ima 538 članova, a to je telo koje zapravo bira predsednika SAD-a

Američki predsednički izbori održavaju se svake četiri godine u utorak posle prvog ponedeljka u novembru, a ljudima širom sveta nije najjasnije na koji način predsednik bude izabran.

Preporučujemo

POBEDIĆE TRAMP: Pogodio je i za Bregzit i za škotski referendum, sada zna ko će biti predsednik SAD

Glasa se u jednom krugu zasebno u svakoj od 50 američkih saveznih država i gradu Vašingtonu (dictrict of Columbia). Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi izbornog kolegijuma, tela koje zapravo bira predsednika SAD-a.

Izborni kolegijum ima 538 članova. Savezne države su u izbornom kolegijumu zastupljene srazmerno broju stanovnika. Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38) te Njujork i Florida (po 29).

Na drugom kraju spektra, slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.

Članovi izbornog kolegijuma biraju predsednika i potpredsednika 19. decembara, ali to je samo formalnost. Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, apsolutnu većinu od 538.

Uz dva izuzetka, u saveznim državama vlada načelo "pobednik nosi sve" odnosno kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, nezavisno kojom razlikom, osvaja sve njene elektore. Izuzeci su Nebraska i Mejn koji elektore dele srazmerno broju osvojenih glasova.

Sistem "pobednik nosi sve" praktično onemogućava kandidatima trećih stranaka da se domognu Bele kuće.

Neke države tradicionalno glasaju za demokrate, druge su istorijski za republikance. Zato se kandidati u kampanjama fokusiraju na onih desetak država koje od izbora do izbora menjaju stranu.

One se nazivaju "državama-borilištima". Među njima su najvrednije one s najvećim brojem elektora poput Floride (29), Pensilvanije (20) i Ohaja (18).

Amerikanci 8. novembra neće glasati samo o predsedniku. Bira se i novi saziv Predstavničkog doma Kongresa (435 poslanika).

U postojećem sazivu većinu imaju republikanci s 246 kongresmena. Analitičari smatraju da demokrate neće vratiti kontrolu nad Kongresom, ali bi mogli da smanje razliku u broju poslanika. Mandat u Predstavničkom domu traje dve godine.

Biraće se i trećina saziva Senata. Mandat u Senatu traje šest godina, ali se svake izborne godine bira trećina saziva. Republikanci i u tom domu imaju većinu (54 senatora), ali postoji mogućnost da im demokrate preotmu 4 mandata i da odnos nakon izbora bude 50-50. U tom slučaju odlučujući glas ima američki potpredsednik. Pobedi li Hillari Clinton na predsedničkim izborima, takav rasplet značio bi da demokrate dobijaju prevagu u Senatu.

Dvanaest od 50 američkih država u utorak će birati nove guvernere.

Širom SAD-a održaće se i 157 raznih referenduma o različitim pitanjima. U Kaliforniji će se, na primer, odlučivati hoće li pornografski glumci morati da nose kondome, u nekim državama građani će se izjašnjavati o legalizaciji marihuane, u drugima o minimalnim platama.

Takođe, biraju se hiljade zvaničnika na lokalnom nivou, gradski većnici, sudije, gradonačelnici i šerifi.

Pravo glasa ima oko 225 miliona Amerikanca, ali podaci s predsedničkih izbora 2012. pokazuju da se samo njih 71 posto registrovalo za glasanje. Na kraju je odziv bio nešto ispod 54 posto.

(Telegraf.rs / Hina)