KO KOLIKO ŠTEDI U SRBIJI: Podaci su zabrinjavajući

Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni

Samo sedam odsto štediša u Srbiji mesečno izdvaja više do 12.000 mesečno za štednju, dok četrdeset odsto izdvaja između dve i šest hiljada dinara mesečno. Prosečna suma koju štediše izdvoje, prema najnovijim istraživanjima Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije, iznosi 4.215 dinara.

Preporučujemo

AKO STE UŠTEDELI NEKE PARE I ČUVATE IH U KUĆI, ovaj tekst morate pročitati! (FOTO)

MILIONERI OBJAŠNJAVAJU: Evo gde grešite i zašto i vi niste bogati!

Bez obzira što se u tu svrhu ne izdvaja mnogo, i dalje više od pedeset odsto anketiranih građana štedi, a od toga je 20 odsto njih zadovoljno, odnosno šest odsto vrlo zadovoljno trenutnom ušteđevinom. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem, 22 odsto, za procenat manje nego 2015. godine.

Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni. Ukupni prihod je snižen u 21 odsto domaćinstava, a 14 odsto njih je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.

Ipak, 71 odsto stanovnika Srbije štednju prepoznaje kao važnu, a 40 odsto je smatra veoma važnom. Štednja je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina. Kad je reč o ulaganjima, velika većina građana naše zemlje sebe opisuje kao "veoma" ili "prilično" obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.

Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Građani štede iz predostrožnosti (93 odsto), a kad je reč o kupovini, 32 odsto ispitanika štedi kako bi sebi moglo "nešto da priušti", dok 20 odsto građana štedi za odmor i putovanja. Četiri odsto njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga.

Kada treba da se posavetuje u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) se obraća porodici i prijateljima, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, novine i časopisi su na trećem mestu kao izvor informacija, dok se sedam odsto građana obraća ličnom bankarskom savetniku. I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u upravljanju ličnim finansijama popisivanjem troškova, zarade, uštede i ulaganja vodi 39 odsto ispitanih, a tek 12 odsto građana detaljno popisuje finansije. U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku, na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili bi sredstva oročili na određeni period. Gotovo četvrtina ispitanika od 30.000 ne bi uštedela ništa, a u ovoj odluci prednjače muškarci - njih 30 odsto bi potrošilo čitav iznos. Od pomenute svote, ispitanici bi prosečno uštedeli 11.881 dinar.

O trošenju svakog dinara dobro razmisli 74 odsto ispitanika. Stav "samo jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti" zauzima 24 odsto građana, što je za pet odsto više nego prošle godine. Da je dobro obavešteno o temi bankarskih proizvoda smatra 23 odsto ispitanih, dok gotovo isti postotak građana tvrdi da uopšte nije informisano o finansijskim temama.

POREĐENJE ŠTEDNIH NAVIKA U SRBIJI SA DRUGIM TRŽIŠTIMA

Pored Srbije, istraživanje Erste Grupe sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. U poređenju sa Srbijom u kojoj građani prosečno mesečno uštede 4.215 dinara (34 evra), prosečna štednja na mesečnom nivou u Rumuniji je 46 evra, Mađarskoj 52, Hrvatskoj 57, a Austriji 216 evra.

Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok smo prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta.

Što se tiče porasta troškova građana u odnosu na prošlu godinu, Srbija je najpribližnija Rumuniji i Hrvatskoj.

(Telegraf.rs)