LEŽAO SAM DVE GODINE U CZ-U ZBOG PLJAČKE: Pacovi su me grizli u samici, ali i to je bolje od ovog što mi se dešava na slobodi (FOTO)

ISPOVEST SAMO NA TELEGRAFU: Naš sagovornik proveo je dve godine u Centralnom zatvoru, uhapšen je kada je imao samo 20 godina zbog oružane pljačke, Od tada se njegov život promenio iz korena. Iz svega je izašao mnogo jači, i služenje zatvorske kazne posmatra kao životnu lekciju koja ga je spasla životne propasti

I. N. (24) iz Beograda je pre četiri godine sa još dva drugara uhapšen zbog oružane pljačke zlatare na Novom Beogradu. Kada je završio u CZ-u  imao je 20 godina. Prethodno se, takođe, bavio pljačkama, koje su mu obezbeđivale desetine hiljada evra i lagodan život. Međutim, septembra 2012. godine njegov život se potpuno promenio. 

Preporučujemo

OTELI 8 MILIONA DINARA SA "PLAŠLJIVCEM": Razbojnici zaustavili automobil iz banke i odneli sav novac!

- Izašli smo iz automobila, stavili fantomke na glave i krenuli u pljačku zlatare. Završili smo "posao" i otišli kućama. Sutradan sam se čuo sa ortacima, znali smo da nas juri policija. Planirao sam da pobegnem na Kosovo, kako bi izbegao hapšenje, međutim, samo dva dana posle pljačke, policija nas je uhvatila.

- Krenuo sam da uđem u stan, nisam ni zatvorio vrata, iza mene su se pojavila tri inspektora. Rekli su mi da se brzo spremim, i toplo obučem jer će tamo biti hladno - počinje priču za Telegraf naš sagovornik.

Našeg sagovornika i ostatak "ekipe" odao je radnik iz obližnje pekare, koji ih je video kako izlaze sa fantomkama iz automobila i zapisao tablice. Kada je policija došla da izvrši uviđaj, on im je odao sve detalje kao očevidac, nakon čega ih je policija brzo uhvatila.

Ovim teškim rečima započinje svoju životnu ispovest bivši zatvoreni i objašnjava kako je živeo pre nego što je završio u CZ-u:

"Rano sam ostao bez oca".

"Sa 18 godina."

"Nakon toga bukvalno nisam dolazio kući po šest meseci."

"Sa majkom sam bio u lošim odnosima, bavio sam se, ;ime sam se bavio. To mi je obezbeđivalo dobar život, lako sam zarađivao puno novca, i odmah je krenulo da se vrti, droga, devojke, apartmani".

Na ispitivanju je proveo 48 sati, nije hteo da prizna razbojništvo, a zna se šta sleduje u tim situacijama.

- Oni rade svoj posao, malo su me mučili, opale po koji šamar, čvrgu kad nećeš da sarađuješ. Provociraju te namerno, kada znaju da si bespomoćan i da ne možeš da se braniš. Vezali su me čak i za radijator, ali ja ni tada, kao ni do kraja presude nisam hteo da priznam šta sam uradio.

Oni nisu imali dokaze, sem izjave tog trećeg drugara koji nas je izdao i pod pritiskom policije priznao šta smo uradili - priča on, a u nastavku ćemo vam otkriti zašto je u zatvoreničkim krugovima bitno ne priznati zločin.

U samici je proveo pet dana, i tada ga je najviše mučila misao šta će pomisliti majka, da li je dobro, da li će uopšte doći da ga poseti.

- Iskreno, nisam očekivao ništa. Tokom tih pet dana u samici, koja je mračna, jako hladna i puna miševa, pomirio sam se sa sudbinom da ću naredne godine provesti u zatvoru. Pošto sam sa majkom bio u lošim odnosima, nisam očekivao da će uopšte ikada doći.

Ali dolazila je koliko je mogla. I pomagala koliko je mogla. Bilo mi je najviše krivo zbog nje, ajde sebi što sam napravio to što jesam, ali ona to nije zaslužila. Kada sam bio tamo i posle izlaska, jedina preokupacija mi je bila da joj se iskupim za ono što sam uradio.

Tokom boravka u zatvoru vrlo brzo se pokaže ko su ti pravi prijatelji. Tako je i naš sagovornik, od brojnih prijatelja, devojaka, "ortaka" iz kraja ostao sa tri drugara koja su redovno pitala za njega. Poseta mu  je bila dozvoljena jednom u dve nedelje i to samo najuži krug porodice, jer nije bio pravosnažno osuđen.

U ZATVORU JE  GLAVNA PREOKUPACIJA TUĐI ŽIVOT I ONO ŠTO SE DEŠAVA NAPOLJU

- U CZ-u te najviše ubija dosada, samoća i depresija. Ja tri meseca nisam izlazio napolje jer mi je bilo muka da svaki dan gledam iste ljude, slušam iste priče.

Odjednom ti sve postane tuđi život, i ono što se dešava napolju. Tamo si skoncentrisan na sobu i ljude u sobi. Imaš tu određenu satnicu za šetnju i to je sve. Nemaš šta da radiš, ne daju ti ništa da radiš. Nadzor nad zatvorenicima je potpuno kontrolisan. Nikada se neće desiti da šetaš sa zatvorenicima iz drugog bloka, ili da dođeš sa njima u blizak kontakt.

Mislim da o bežanju niko i ne razmišlja. Koliko je izdržavanje kazne u CZ-u teško pokazuje i primer da je pre 20 godina recimo, jedan dan u CZ bio kao 1, 5 dan u drugim zatvorima. Sada je to izjednačeno, iako mislim da drugi zatvori ne mogu da se porede sa CZ-om  -kaže Beograđanin.

Izdržavanje kazne u bilo kom zatvoru, a posebno u CZ, ostavlja brojne psihičke posledice, izaziva ravnodušnost i emocionalnu oštećenost.

- Nemam više neke emocije, ništa me ne može povrediti. Izašao sam mnogo jači. Baš sam skoro razmišljao šta je to što može da me povredi, i osim smrti majke ništa mi nije palo na pamet. I  to da se desi, preživeo bih, već jednom mi se desilo, kada mi je umro otac, opet bih preživeo isto. Skoro sam i raskinuo dugu vezu, nisam imao neku burnu reakciju. Kad je teško, kažem sebi bilo je i gorih dana.

Kada je I. N. izašao iz zatvora bilo mu je teško na svakom polju.  Posao nije mogao da nađe godinu dana. Imao je dve duže veze koje su brzo završene. Kako kaže, problem je što devojke sa kojima je bio, nisu shvatile da je on drugi čovek, da se posle zatvora potpuno promenio.

DEVOJKE NISU SHVATILE DA SAM POSTAO DRUGI ČOVEK KOJI RADI ZA 30.000 DINARA

- Zabavljamo se neko vreme, one u početku kao shvate da sam ja izašao iz toga, da me više ne interesuju krađe, razbojništva, droga, da sam sada normalan čovek koji radi za 30.000 dinara i kome je gušt da dođe kući prošeta psa, i popije čašu piva.

Kada shvate da sam ja druga osoba, kažu da to nije to.

Jednostavno te devojke vole momke koje se bave takvim poslovima, i tragaju za njima.

Ja sada tražim normalnu vezu i normalnu devojku - ističe on.

On takođe dodaje da je u neku ruku srećan što je uhapšen sa 20 godina, jer ne može da tvrdi da bi tako lako prestao da zarađuje od "razbijanja izloga".

- Ko zna šta bi bilo dalje, bilo je neke priče da odem "preko" da kradem, kad-tad bih pao, kazna bi bila mnogo veća, ili možda ne bih ni bio živ. Svestan sam svega, iz ovoga sam izašao mnogo jači, i kao što se mnogi vrate ranijem lošem životu, ja sam odlučio da ga promenim iz korena - završava priču naš sagovornik.

IZLAZAK IZ ZATVORA SLAVI KAO DRUGI ROĐENDAN

U maju 2014. godine, I. N. je izašao iz zatvora. Apelacionom presudom je oslobođen nakon dve i po godine provedene u Centralnom zatvoru.

- Taj dan i osećaj ne mogu da opišem nikome. Nisam se nadao da ću izaći napolje, došli žandari rekli da se spakujem. Mislio sam da hoće da me premeste u drugu sobu. Rekao sam: "Tucite me, radite šta hoćete, ne idem odavde". Nisam ni slutio da izlazim.

Tog dana, izlazim, vrata se zatvaraju za mnom, sve je kao u filmu.

Ja sa crnim kesama u kojima su mi stvari, kiša pljušti, sedam na autobus do kuće.

Majka kada me je videla na vratima, samo što se nije srušila.

Kasnije mi je došao i najbolji drugar, koga nisam video dve godine. Sve mi je bilo nekako čudno, osećaj koji nisam mogao da objasnim nikome. Od tada, dan kada sam izašao iz zatvora, slavim kao drugi rođendan - završava priču za Telegraf bivši osuđenik.

Ostalo mu je još 10 dana da odsluži kada ga pozovu.

U sledećem tekstu čitajte kakvi zakoni važe u CZ-u, zašto je bitno ne priznati krivicu, šta te očekuje kada uđeš u sobu sa 10 drugih zatvorenika, i da li "zakon jačeg" vlada i u zatvorskim zidinama.

(Ivana Lazić)