PRVOG UTORKA POSLE PRVOG PONEDELJKA U NOVEMBRU: Poreklo bizarnog datuma izbora u Americi (FOTO)
Objašnjenje ove zagonetke, ako se tako može nazvati, se "graniči sa genijalnim". Zapravo, ono govori o genijalnosti starih američkih zakonodavaca isto koliko i prirodi ondašnjeg američkog društva, koje nije bilo mnogo drugačije od našeg
Amerikanci uvek glasaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u mesecu novembru. To ne znači prvog utorka per se, pošto prvi ponedeljak u novembru ponekad padne 7. novembra, kao što će se desiti ove godine. To znači da će izbori ove godine biti 8. novembra. To takođe znači da izbori mogu da budu samo između drugog i osmog dana tog meseca.
Poreklo ovog na prvi pogled bizarnog načina datiranja izbora, uopšte nije bizarno, a odgovor leži u poljoprivrednoj prirodi američkog društva 19. i prethodnih stoleća.
Prvi savezni zakon koji je definisao način izbora saveznih funkcionera iz 1792. godine odredio je da države mogu da organizuju predsedničke izbore kada god žele u 34 dana pre prve srede u decembru, pošto tog dana elektorski kolegijum mora da se okupi u glavnom gradu svake savezne države.
Ovo je imalo svoje mane jer su neke države pre drugih znale rezultate. Zbog toga je zakon 1845. godine promenjen i određeno je da se u celoj zemlji glasa uvek u istom danu, prvog utorka posle prvog ponedeljka.
Još uvek nismo odgovorili na pitanje. Strpite se.
Prvo, zašto novembar. Ljudi su tokom 19. veka još uvek živeli mahom u agrarnom društvu, većina ih se bavila poljoprivredom. Izbori na proleće i rano leto nisu dolazili u obzir zbog setve, a u kasno leto i ranu jesen zbog žetve. Tako su došli do zaključka da je kasni jesenji mesec novembar, nakon što je žetva završena ali pre dolaska oštre zime, najbolji izbor.
Drugo, zašto utorak. Ljudi su u 19. veku uglavnom živeli daleko od glasačkih mesta. Pošto su mnogi morali da putuju barem jedan dan do biračke kutije, zakonodavci su morali da im ostave barem dva dana slobodnog vremena da bi izvršili svoju građansku dužnost. Vikend nije dolazio u obzir jer su ljudi nedelje provodili u crkvi. Sreda je bio pijačni dan za farmere. Tako je izabran utorak.
Treće, zašto prvi utorak posle prvog ponedeljka. Odgovor je, uprkos brojnih teorijama zavere, prozaičan i krije se u zapisima iz kongresnih debata tog vremena. Naime, prvobitno je bilo određeno da to bude prvi utorak u novembru u godinama koje su deljive sa četiri.
Neko je, međutim, ukazao na to da će onda u nekim izbornim godinama vremenski raspon između prvog utorka u novembru i prve srede u decembru (kada se, kao što smo gore rekli, elektori okupljaju u prestonicama države da bi glasali) biti veći od 34 dana, što je protivno Zakonu o elektorskom kolegijumu.
Zato je odlučeno da se primeni ova danas važeća shema, koja je već bila na snazi u državi Njujork. Na taj način, raspon između izbora i okupljanja elektora je uvek 29 dana.
A što se tiče tih elektora koji se okupljaju u glavnim gradovima svojih saveznih država, oni glasaju onako kako je glasala većina ljudi u njihovoj državi.
Recimo, ako bi Donald Tramp osvojio makar jedan glas više od Klintonove u Teksasu, svi elektorski glasovi iz Teksasa išli bi njemu. U teoriji. U praksi, elektor ima pravo da glasa suprotno. Ne u svim saveznim državama, jer ih ima i sa zakonima protiv "nevernih elektora", kako ih Amerikanci nazivaju.
Zapravo, 21 država nema takav zakon, a čak i u njima je retkost da elektor bude neveran. Uz jedan izuzetak, neverni elektori su uvek usamljeni u svom činu.
Pomenuti izuzetak se desio 1836. godine u Virdžiniji, kada je svih 23 elektora glasalo suprotno ishodu izbora. To je takođe i jedini slučaj kada je nevernost elektora uticala na ishod izbora, ali ne što se tiče predsednika već njegovog izabranog potpredsednika.
Međutim, ne lezi vraže, pošto zakon nalaže da u tom slučaju Senat bira potpredsednika, Senat je izabrao baš tog koga virdžinijski elektori nisu hteli. Tako da neverni elektori nikada nisu promenili ishod izbora.
Do sada.
(O. Š.)