SRBIJA I DANAS PLAČE ZBOG SMRTI MALOG DUŠANA: Iako je prošlo 19 godina, ovaj zločin se nikada neće zaboraviti (FOTO) (VIDEO)

Sve se dogodilo na današnji dan 1997. godine, a ovaj događaj i sada posle 19 godina, baš kao i te godine, izaziva jezu, strah i bes među onima koji saosećaju sa porodicom Jovanović, koji saosećaju sa svim ugnjetavanim romskim porodicama, i sa onima koji su nekada bili maltretirani bilo na osnovu rasne, verske ili nacionalne pripadnosti

Trinaestogodišnji romski dečak Dušan Jovanović, krenuo je do obližnje prodavnice da kupi sok, gde su ga presrela dva maloletna skinhedsa, prvo su mu tražili novac, a zatim i ne čekajući odgovor, oborili su ga na pod i besomučno tukli i šutirali u glavu. Gaženje po licu nevinog dečaka im nije bilo dovoljno, pa su odvalili komad oluka i dokrajčili ga. Ubrzo je preminuo na pločniku u centru Beograda. 

Preporučujemo

(VIDEO) JEZIVA PRIČA O TRAGEDIJI ČITAVE PORODICE JOVANOVIĆ: Sećate li se ubijenog dečaka Dušana?

Sve se dogodilo na današnji dan 1997. godine, a ovaj događaj i sada posle 19 godina, baš kao i te godine, izaziva jezu, strah i bes među onima koji saosećaju sa porodicom Jovanović, koji saosećaju sa svim ugnjetavanim romskim porodicama, i sa onima koji su nekada bili maltretirani bilo na osnovu rasne, verske ili nacionalne pripadnosti.

Posle gnusnog zločina, počinitelji  Milan Čujić i Ištvan Fendrik su pobegli niz Beogradsku ulicu.

Marta 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, oni su osuđeni na po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za maloletnike u Valjevu. Kazna im je smanjivana u dva navrata, zbog kajanja i uzornog ponašanja koje su pokazali na izdržavanju kazne. Obojica su puštena 2004. godine iz zatvora. Jedan ljudski život, život nevinog dečaka koji nikome ništa nije učinio vredeo je šest godina robije. 

Prvo vreme posle strašnog zločina, naslovne strane mnogih novina u to vreme punile su izjave porodice Jovanović, oca Aleksandra koji nije mogao da oprosti sinovljevu smrt, pokušaji majke da se ubije, pa njihovo preseljenje iz kuće u Beogradskoj ulici.

Otac Aleksandar je posle ubistva pretrpeo nekoliko srčanih udara i dva moždana udara, a pre nekoliko godina amputirane su mu obe noge.

Dušanova majka je prvi put pokušala da se ubije popivši sonu kiselinu. Spasili su je lekari u poslednji čas. Posle toga je pokušala još jednom, pa još jednom.

Nikad nije uspela da preboli smrt svog sina. Poslednji put je pokušala da sebi oduzme život, i uspela, 12. avgusta 2015.godine. Pronašli su je obešenu u dvorištu kuće. 

Porodica se posle smrti sina iz Beogradske ulice, preselila u Orlovsko naselje.

Kako su godine prolazile, slučaj je bledeo i sveo sa na pomen godišnjice smrti nedužnog dečaka.

Međutim, iako je prošlo 19 godina od tragedije, Srbija neće zaboraviti ovaj zločin! Dečak pred kojim je bio život, izgubio ga je zbog dva mladića koji su mislili da mogu da odlučuju o tuđim sudbinama.

Dušanu je 2007. godine otkrivena spomen ploču u Beogradskoj 33, na mestu gde je 18. oktobra 1997. godine ubijen.

Održimo sećanje na nesrećnog Dušana Jovanovića! Ne dozvolimo da se slično dogodi.

Pogledajte i ispovest oca Aleksandra o smrti sina, i onome što je preživeo posle njegove smrti:

(Telegraf.rs/I.L.)