SOCIJALNA POMOĆ VIŠE NEĆE BITI BESPLATNA U SRBIJI: Ljudi će morati da rade da bi je dobili!

- Primaoci socijalne pomoći po tom modelu mogli bi raditi na poslovima u poljoprivedi, održavanju puteva i higijeni. Uz rad, oni će ići na kurseve iz raznih zanata da bi u budućnosti mogli lakše da nađu stalan posao - rekao je Ivanišević

Od sredine naredne godine socijalna pomoć više neće biti besplatna, već će građani morati da rade da je zarade, najavio je državni sekretar Ministarstva za rad Nenad Ivanišević. U prilog ovome ide podatak da 175.000 radno sposobnih ljudi prima tu pomoć.

Preporučujemo

BAKA ANA JE SAHRANILA SINA I MUŽA I ŽIVI OD SOCIJALNE POMOĆI: Trebale su joj pare za lekove, pa je uzela stvar u svoje ruke (VIDEO)

- Mađarska je napravila odličan model po kojem 250.000 ljudi radi da bi dobijalo socijalnu pomoć. Mi planiramo da počnemo da sprovodimo sličan model, po kojem će 175.000 radno sposobnih ljudi koji primaju socijalnu pomoć biti zaposleno na raznoraznim poslovima. Primaoci socijalne pomoći po tom modelu mogli bi raditi na poslovima u poljoprivedi, održavanju puteva i higijeni. Uz rad, oni će ići na kurseve iz raznih zanata da bi u budućnosti mogli lakše da nađu stalan posao - rekao je Ivanišević za dnevnik.rs.

50.000 Srba na socijalnoj pomoći

Sa praksom da se jednokratna socijalna pomoć ne može dobiti bez društveno korisnog rada počelo se u Adi, Novom Bečeju, Plandištu i Pećincima potom u Rumi, Sremskoj Mitrovici, a uskoro bi trebalo da budu otvorene još četiri kancelarije u Žitištu, Bojniku, Crnoj Travi i Vlasotincu.

- Mi radimo ono što bi Ministarstvo rada sprovelo kroz zakone. Poslednjih šest godina radimo aktivaciju, iako ona ne postoji na državnom nivou. Korisnici koji se obrate za jednokratnu pomoć, recimo, za plaćanje nekog računa, ne dobijaju novac, već to moraju da odrade - objašnjava predsednica UG "Duga" u Adi Vesna Civrić.

Opšta ocena lokalnih samouprava je da je malo primalaca socijalne pomoći koji su spremni da rade i prihvate ponuđene privremene i povremene poslove, kao i obuku ili dokvalifikaciju jer su zadovoljni onim što dobiju od države ne radeći ništa. U vezi sa time, ministar Aleksandar Vulin je nedavno izračunao da socijalna pomoć za četvoročlanu porodicu mesečno izađe 22.000 dinara, a takvih je u Srbiji više od 400.000.

- Osim iznosa od 8.000 dinara, koji leže na račun nosioca socijalne pomoći, na polovinu tog iznosa ima pravo drugi odrasli član porodice, dok je za decu obezbeđeno po 2.350 dinara, plus dečji dodatak, koji se, u zavisnosti od kategorije, kreće od 2.650 do 3.450 dinara. Kada se sve to sabere, dođe se do cifre od 22.000 dinara, koliko je i zarada radnika koji prima minimalac. Država sada planira da primaoce socijalne pomoći radno aktivira - objasnio je Vulin.

Bez uvođenja radnog angažovanja kao kriterijuma za dobijanje socijalne pomoći u Zakon o socijalnoj zaštiti, korisnike socijalne pomoći će teško moći iko da natera da se radno angažuju.

- Moramo ih vratiti u život, to nije ništa strašno i već funkcioniše u svetu. Zdrav i sposoban čovek ne treba da ostane na marginama društva, već mora da radi i da se obrazuje. Bolje je da ga uvedemo u sistem, a ne da živi od danas do sutra i očekuje mesečnu pomoć - ističe Vulin.

U Srbobranu se ove godine pokazalo da je velikom delu korisnika socijalne pomoći draže da čekaju pomoć jer se tamo za sprovođenje javnih radova opredelilo 11 od 20 korisnika novčane pomoći, samo zato što su smatrali da je nadoknada mala. Devetoro korisnika socijalne pomoći odbilo je da radi za platu od 18.000 dinara i 1.500 dinara za putne troškove, pa je tako ispalo da je lakše ne raditi ništa i primati socijalnu pomoć, nego raditi i zaraditi malo manje od onoga što država daje i kada se ništa ne radi.

Od 2014. godine postoji Uredba po kojoj, da bi neko ostvario pravo na socijalnu pomoć, treba da se obrazuje ili uključi u društveno koristan rad. S' obzirom na to da taj akt nije obavezujući, rezultati se od opštine do opštine razlikuju.

(Telegraf.rs /Dnevnik.rs)