JA SAM JEDINI ŽIVI POTOMAK MAJKE TEREZE: Gombaru iz Skoplja niko ne veruje i ne daju mu nasledstvo (FOTO)
Iako on poseduje tapiju i posedovni list izdat od strane vlade Albanije još 1947. godine vlada u Skoplju je za 1,6 miliona evra tu parcelu prodala albanskoj firmi
Poznati skopski zlatar Alojz Gombar je presrećan što je kao član makedonske državne delegacije 4. septembra bio u Vatikanu na ceremoniji proglašenja Majke Tereze za sveticu, ali je istovremeno tužan i razočaran što još uvek ne može da dokaže vlasništvo nad parcelom u centru Skoplja, koju je u nasleđe dobio kao jedini živi potomak Majke Tereze.
BALKANCI SE POSVAĐALI ZBOG MAJKE TEREZE: Albanci i Makedonci ne mogu da se dogovore "čija je"!
O toj parceli on poseduje tapiju i posedovni list izdat od strane vlade Albanije još 1947. godine, prevedene i potvrđene od strane makedonske ambasade u Tirani.Uprkos tome, vlada u Skoplju je za 1,6 miliona evra tu parcelu prodala albanskoj firmi "Amadeus development", koja je na tom mestu trebalo da gradi poslovni objekat na tri sprata, poput Španskih stepenica u Rimu.
O decenijskoj bitci koju Gombar vodi oko nasleđa imovine Majke Tereze upoznat je i Vatikan. Nakon njegovog povratka sa ceremonije proglašenja Majke Treze za sveticu, upitali smo ga da li je u Vatikanu imao priliku da sa nekim iz Svete stolice porazgovara o njegovom problemu. Gombar je odgovorio da to jednostavno nije bilo moguće, jer je svaki minut posete unapred bio isplaniran.
- Situacija oko nasleđa svetice Majke Tereze je status kvo. Nije se desilo ništa novo. I dalje je sve isto kao što sam vam ranije pričao. Novina je jedino možda to što na toj parceli još ništa nije počelo se gradi. Izgradnja Španskih stepenica je obustavljena, a ne znam ni zašto, ni kako - rekao nam je Gombar.
On naglašava da je još 8. aprila 2005. godine podneo zahtev skopskom katastru da mu izdaju imovinski list o placu koji je ucrtan i u urbanistički plan grada, ali ga još nije dobio, iako o njemu poseduje tapiju. Pravo nad zemljištem je zatražio tek pre nešto više od 10 godina, jer se, kaže, predhodno bojao da ne bude pogrešno shvaćen.
Iako je zemljište na kome se nekada nalazila kuća Majke Tereze još 1957. godine upisano kao državno, Gombar ne odustaje od toga da ostvari zakonsko pravo koje mu pripada.
- Niko ne može, niti ima pravo da mi osporava korene. Time što mi država ne priznaje pravo nad imovinom Majke Tereze, negira našu rodbinsku vezu, a to ne može. Ja sam jedini njen živi rođak i naslednik. Dokaz su pisani dokumenti koje posedujem, a čiju validnost, koliko god pokušavali, neće moći da ospore - decidan je Gombar.
On objašnjava da je plac na kome se nalazila kuća Majke Tereze u centru Skoplja dobio od svog ujaka Antona Josifovskog, koji nije imao svoje dece, pa se o njemu sve do smrti brinuo Gombar.
- Moja porodica potiče iz Zrenjanina. Moj deda i Drona Bernaj, majka Majke Tereze, bili su rođeni brat i sestra, a moja majka Viktorija je sa Majkom Terezom prva sestričina. Moji preci su bili zlatari, a od Majke Tereze trgovci i apotekari. Gondža Bojadžiju ili Majka Tereza, njena sestra Aguša i brat Lazar su rođeni u Skoplju. Njen brat Lazar, koji je bio vojni pilot, 1947. godine odlazi u Albaniju, a nešto kasnije u Tiranu odlaze majka i sestra Majke Tereze, Drona i Aguša, da ga posete.
Za vreme njihovog boravka u Tirani, Enver Hodža zatvara granicu i oni ostaju u Albaniji. Brat Lazar vojnim avionom beži u Italiju, a majka i sestra Majke Tereze ostaju i umiru u Albaniji. Prethodno u Tirani pišu testament kojim kuću u Skoplju, gde je rođena Majka Tereza, ostavljaju u posed i trajno vlasništvo mome dedi, a on ih pred smrt daje svome sinu, mome ujaku Antonu Josifovskom, o kome sam se ja brinuo jer nije imao dece. On je meni prepisao kuću Majke Tereze koja je pre zemljotresa 1963. godine konfiskovana, a zemljište nacionalizovano.
Iako je ta kuća danas samo plac, jer je u međuvremenu srušena, ja još nisam ostvario svoja zakonska prava - žali se Gombar i pokazuje tapiju koju je u Tirani 5. avgusta 1947. izdalo Ministarstvo inostranih poslova Albanije.
U njoj piše da Drona Bojadžiju, majka Majke Tereze, kuću i dvorište prepisuje Antonu Josifovskom, Gombarevom dedi, koju je kasnije nasledio skopski zlatar.
Za te tapije u svetu vlada veliko interesovanje. Hteo bi ih Vatikan, aukcijska kuća Sotbi, Albanija, Indija... Gombaru su za njih nuđene velike pare, ali on ni za šta na svetu ne želi da ih se odrekne.
- Da sam ih prodao, prodao bih svoju i dušu cele familije. Takva odluka bi za moju porodicu bila sramna i izdajnička. Najmanje me interesuje novac, koga imam dovoljno. Jedini razlog za imovinu koju tražim je da me zauvek povezuje sa mojom tetkom Majkom Terezom - kaže Gombar.
(D. J.)