KONTROVERZE OKO NOBELOVE NAGRADE ZA MIR: Zašto se svake godine dodeljuje POGREŠNIM LJUDIMA? (VIDEO)

Zaprepašćen načinom na koji je svet upotrebljavao njegov izum – dinamit - Nobel je odlučio da se nagrade dodeljuju onima koji svojim sposobnostima najviše doprinose čovečanstvu, ali izgleda da petočlani norveški komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu nije najbolje razumeo želju velikog naučnika

Proglašenje kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa Kalderona za ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir, uprkos tome što su stanovnici zemlje na čijem je čelu, referendumom odbacili sporazum o okončanju poluvekovnog sukoba vlade i pobunjeničke grupe Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK), učinilo je i ovu dodelu prestižne nagrade u najmanju ruku diskutabilnom, budući da nije prvi put da ona ode u ruke nekome ko je nije sasvim (ili uopšte) zaslužio.

Preporučujemo

Ovi ljudi nisu zaslužili Nobelovu nagradu za mir!

Pitanje da li je ona preuranjeno otišla u Santosove ruke dodatno opravdava činjenica da je neposredno pre izbora, norveški Nobelov komitet njegovo ime skinuo sa liste kandidata, očigledno ga smatrajući nepodobnim.

Ono što je nakon toga usledilo jeste da je kolumbijski predsednik obećao da će oživeti mirovni plan, a norveški komitet mu poverovao, jer je, na opštu nevericu, ipak njemu dodelio ovu nagradu, obrazlažući svoju odluku time što će ona pospešiti Santosove napore i ohrabriti sve pozitivne inicijative na tom planu.

Dodatni argument da je nagrađivanje Santosa sa 930.000 dolara moglo da sačeka jeste i to što spisak kandidata za Nobelovu nagradu nikada nije bio duži nego ove godine, i to s razlogom:

Osim ruskih aktivista za ljudska prava i pregovarača iranskog nuklearnog sporazuma, kojima su, nakon neočekivanog ishoda kolumbijskog referenduma, šanse da odnesu pobedu drastično skočile, ogromna verovatnoća da dobiju ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir bila je i na strani stanovnika grčkih ostrva, kao i članova sirijske Civilne odbrane, organizije poznate i kao Beli šlemovi.

SVE O DOBITNIKU NOBELOVE NAGRADE ZA MIR: Huan Manuel Santos - od jastreba do goluba mira (FOTO)

Od početka migrantske krize, grčko stanovništvo, pretežno sa ostrva Lezbos, uz pomoć lokalnih organizacija, taksista, pa čak i vlasnika radnji, spasilo je i zbrinulo na hiljade sirijskih izbeglica.

Njihovu dobru volju i osećaj solidarnosti, nisu osujetili ni dužnička kriza i visoka stopa nezaposlenisti, a zbog gostoprimstva i plemenitosti koje su im pokazali, izbeglice sa Bliskog istoka, koje se na obližnje grčke obale prebacuju sa turske obale, su im večno zahvalne.

POTRESNE SLIKE SA LEZBOSA: Više od 2.500 izbeglica danas stiglo na obalu ostrva (FOTO)

Sirijski Beli šlemovi, pak, sastavljeni od stotina volontera koji se često na internetu mogu videti na amaterskim snimcima kako kopaju po ruševinama tražeći zatrpane civile posle vazdušnih napada, više puta su zadivili planetu svojim akcijama spasavanja, kojima su rizikovali sopstvenu bezbednost i živote.

S druge strane, nagrađivanju Huana Manuela Santosa ne ide u potpunosti u prilog čak ni teza o bodrećoj ulozi Nobelove nagrade za mir koja mu je dodeljena, budući da je on u Kolumbiji sve osim izvestan,  pošto sporni mirovni sporazum ima prilično velike mane.

Kako pojedini lideri  FARK-a, koji su priznali ratne zločine i osuđeni na najviše osam godina ograničene slobode (što znači da kazne neće služiti u zatvoru), nisu adekvatno kažnjeni, kao i da će neki od njih od ratnih zločinaca postati kongresmeni - jer sporazum FARK-u garantuje minimum 10 mesta u kongresu -  smatra se da takav mir ima i ugovorene faktore nestabilnosti, što posebno zagovara Santosov prethodnik, ljuti protivnik i lider kampanje protiv mirovnog sporazuma Alvaro Uribe.

Ishitrenu odluku Norveški Nobelov komitet doneo je i kada je nagradio američkog predsednika Baraka Obamu, čija je prva reakcija bila da on tu nagradu nije zaslužio, dok se ostatak sveta pitao za šta je on, tačno, i dobio, utoliko pre što je kasnije izjavio da "instrumenti rata imaju svoju ulogu u očuvanju mira".

U trenutku kada je Obama nagrađen zbog napora za nuklearnu demilitarizaciju sveta, SAD su u savezništvu sa Izraelom, kao dve nuklearne sile, razmatrale ideju da napadnu Iran, koji nije imao nuklearno naoružanje, a kada je reč o Barakovim izuzetnim dostignućima u međunarodnoj diplomatiji i pruženu ruku muslimanskom svetu - što je bio drugi osnov njegovog nagrađivanja Nobelovom nagradom za mir - o njima su mnogo bolje govorili i dalje otvoreni Gvantanamo, slanje dodatnih trupa u Avganistan (čija je brojčanost kulminirala 2011. godine) i zbijanje redova pripadnika Al Kaide po Pakistanu.

RAT KOJI NEMA KRAJ: Krvoproliće u Avganistanu traje 15 godina i koštalo je 6 triliona dolara, a svetu je donelo samo smrt i još heroina (FOTO)

I baš zato što je sve ovo bilo bolno očigledno, predsednik Komiteta za Nobela Torbjorn Jagland, ubrzo je izjavio "da su članovi komiteta sigurno bili trešteni pijani kada su glasali da Barak Obama dobije nagradu za mir".

On je, takođe, od Baraka Obame zatražio i da vrati svoju nagradu za mir, što ovaj Komitet nikada ranije nije ni od koga tražio, pa čak ni od ratnih zločinaca poput Henrija Kisindžera - kako su tada naveli -a što je bio još jedan slučaj neprimerenog odlikovanja, s obzirom da je savetnik američkog predsednika Niksona Nobelovu nagradu za mir tada dobio za okončanje rata u Vijetnamu, uprkos činjenici što je taj rat upravo za vreme Niksonovog mandata naglo eskalirao i odneo brojne žrtve.

Dalje, 1994. ova nagrada pripala je čoveku čiji su simboli bili palestinska tradicionalna marama i opasač sa pištoljem, vođi Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaseru Arafatu, nagrađenom za napore u bliskoistočnom mirovnom procesu, uprkos tome što ga je Međunarodni monetarni fond optuživao za zloupotrebu finansijske pomoći Palestincima, tvrdeći da je deo pomoći - tačnije, nekoliko miliona dolara - potrošen za terorizam.

Jednom prilikom na mestu zaslužnih građana sveta, našao se i američki biolog Norman Borlaug, koji je Nobela za mir dobio zahvaljujući uvođenju modernih poljoprivrednih tehnika, uključujući genetsko ukrštanje u Meksiku, Pakistanu i Indiji.

Nobelova nagrada za mir, koju je ustanovio Alfred Nobel, švedski hemičar i pronalazač dinamita, zajedno sa nagradama iz oblasti hemije, fizike, psihologije ili medicine i književnosti, dodeljuje se od 1901. godine, iz fonda osnovanog od Nobelovog novca, upravo za tu namenu.

On je, inače, bio zaprepašćen načinom na koji je svet upotrebljavao njegov izum – dinamit - zbog čega je i odlučio da se nagrade dodeljuju onima koji svojim sposobnostima najviše doprinose čovečanstvu, odnosno "onome ko će učinti najviše ili najbolje za bratstvo među narodima, za smanjenje stajaćih vojski i formiranje i širenje skupova mira", ali izgleda da petočlani komitet koga bira norveški parlament, i koji dodeljuje nagradu za mir, nije najbolje razumeo Nobelovu želju.

U poslednjih pet godina, dobitnici Nobelove nagrade za mir bili su:

2011. Elen Džonson Serlif, Lejma Gbovi i Tavakul Karman "zbog njihove nenasilne borbe za sigurnost žena i ženska prava za puno učešće u izgradnji mira".

2012. Evropska unija "zbog zasluga u unapređenju mira, pomirenja i zaštiti demokratije i ljudskih prava u proteklih šezdeset godina"

2013. Organizacija za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW) "zbog velikog zalaganja za uništavanje hemijskog naoružanja"

2014. Kalijaš Satijarti, Malala Jusufzai "za borbu protiv diskriminacije dece i mladih ljudi i za pravo sve dece na obrazovanje"

2015. Tuniski kvartet za nacionalni dijalog "za odlučujući doprinos izgradnji pluralističke demokratije u Tunisu u osvit Jasmin revolucije 2011. godine".

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)