Zašto uništavamo sopstveno zlato? Što je najgore, za 10 godina ćemo plakati zbog toga
Razlog zbog koga sve više voćara uništava stabla šljive je otkupna cena ovog voća, koja im omogućava da pokriju troškove uzgoja, dok o zaradama mogu samo da maštaju
Zbog niske otkupne cene šljive od 12 dinara po kilogramu, Čačanin Vojkan Tomić iz sela Miokovac je rešio da poseče 440 stabala ovog srpskog zlata iz svog voćnjaka.
LEPA VEST ZA SMEDEREVSKE VOĆARE: Gradonačelnica Smedereva ispunila obećanje!
Rekordni prinosi u šljivicima zapadne Srbije nisu sprečili ovog voćara da se odrekne višegodišnjeg uzgoja šljive, po kome su ovi krajevi nadaleko poznati. Razlog za to je otkupna cena koja voćarima omogućava da pokriju troškove uzgoja, ali da o zaradama nema ni govora.
- Ovo sam uradio sa velikim apetitom, uopšte mi nije bilo žao voćnjaka. Šljiva kod nas nema perspektivu i sve više se voćnjaci sa tom šljivom uništavaju - kaže Tomić, ističući da će za 10 godina Srbija plakati za domaćom šljivom, kada ljudi budu poželeli da je pojedu, ali je niko više neće gajiti.
Stručnjaci kažu da je šljiva voće od koga se proizvođači zaista ne mogu obogatiti, ali se zbog nje ne može ni propasti, pa stoga ne bi ni trebalo odustajati od njenog uzgoja.
(Telegraf.rs)