NEVEROVATAN PODATAK: Svaku petu bebu u Nemačkoj rodila je strana državljanka

Prema federalnim statistikama, jedno od petoro dece koja su se rodila u Nemačkoj tokom 2015. godine je dete strane državljanke

Jedna od pet beba koje su rođene u Nemačkoj tokom 2015. godine je dete strane državljanke. Bolnice se suočavaju sa brojnim birokratskim problemima kada primaju strane pacijente.

Preporučujemo

Evo kako da uspavate bebu, a treba vam samo jedna bušilica! (VIDEO)

Mahmud je rođen u bolnici Čerite u Berlinu, u jednoj od najvećih univerzitetskih bolnica u Evropi.

- Sve je prošlo u najboljem redu. Srećni smo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi ovde - rekao je njegov otac.

Mahmudova majka se još oporavlja od carskog reza. Porodica je došla u Nemačku iz Sirije pre godinu dana. Mahmud će sa roditeljima živeti u Berlinu. Porođajna sala u ovoj bolnici je prepuna zauzetih doktora i babica, kao majki koje doje svoju decu. Mnoge majke su došle iz inostranstva.

Prema federalnim statistikama, jedno od petoro dece koja su se rodila u Nemačkoj tokom 2015. godine je dete strane državljanke. Taj procenat se povećao za 20% zbog dolaska izbeglica ali i migranata iz Istočne Evrope.

Tokom 2015. godine u Nemačkoj se porodilo oko 4 800 sirijskih žena. Procenat beba čije su mame Rumunke iznosi 47%, a čije su mame Bugarke iznosi 34%. Iako se tokom prošle godine porodilo manje Turkinja nego inače, one ostaju najveća grupa žena sa stranim državljanstvom.

- Bolnica tretira jednako sve svoje pacijente, ali njihova nacionalnost predstavlja logistički i finansijski izazov - rekao je doktor Volfgang Henrič, direktor bolnice Čerite.

- Naravno da imamo povećan broj trudnica među izbeglicama. Najveći problem nam je jezička barijera. Trudimo se da zapošljavamo bolničko osoblje koje koje govori neki strani jezik - naveo je on.

U ovoj bolnici se godišnje rodi oko 5000 beba, a Čerite ima bar jednog sirijskog lekara u svakoj od svojih bolnica u Berlinu.

"TATA" SE PORODIO, "MAMA" DAJANA U SUZAMA: Transrodni par dobio bebu, oni su prvi u svetu koji su ovo uspeli (FOTO)

- Prevodioci su jako skupi, a kada nama dođu pacijentkinje iz Sirije, Iraka, Irana, Avganistana i raznih afričkih zemalja, mi moramo da obezbedimo prevodioca u što kraćem roku. To nam predstavlja veliki problem - istakao je direktor.

Adriana živi u Lajpcigu još od 2012. godine, gde sa suprugom radi kao kuvarica u jednom restoranu. Par iz Rumunije ima sina od dve godine.

- Bila sam veoma nervozna kada me je suprug odveo u bolnicu ali sve je prošlo u najboljem redu. Tamo mi je jedna doktorka pomogla da se sa svima sporazumem, jer sam u to vreme slabo govorila nemački. Takođe je bila dobra stvar što smo oboje imali zdravstveno osiguranje - rekla je ona.

Doktor Volker Muler je rekao da se bolnice suočavaju sa finansijskim dilemama kada trebaju da prime izbeglice ili druge migrante koji nisu iz Evrope.

Zdravstvno osiguranje je obavezno za sve doseljenike. Za one koji već duže žive u Nemačkoj, a dolaze iz Evropske Unije moraju da odaberu ili državno ili privatno zdravstveno osiguranje.

Kada su u pitanju hitni slučajevi među izbeglicama ili porođaji, troškove pokrivaju lokalne vlasti u prvih 15 meseci njihovog boravka u Nemačkoj.  Ako se njihov zahtev za azil razmatra i posle 15 meseci, onda oni imaju pravo na istu zdravstvenu zaštitu kao i drugi građani u Nemačkoj.

- Šta god da je u pitanju, nikada nećemo odbiti da primimo neki hitan slučaj - rekao je doktor Muler.

(Telegraf.rs/dw.com)