Zašto nam se deca ponašaju kao STARLETE?! Ko je kriv što sve lakše postaju plen PEDOFILA?
Ozbiljna tema, očekujemo ozbiljne vaše komentare. "Roditelji i javnost navučeni su na starlete"
Ko je kriv za to što nam se deca od 12, 13 godina oblače kao starlete, slikaju u nedoličnim pozama, šminkaju preko svake mere i na društvenim mrežama vode često svoje tajne živote, postajući tako sve lakši plen pedofila, manijaka i zlostavljača? Koliko smo za njihovu bezbednost krivi mi "što smo ih pustili", koliko sistem koji treba najviše njih da zaštiti od manijaka, dilera droge, pedofila, a koliko mediji koji u borbi za preživljavanje sve više promovišu neke poremećene vrednosti?
Fondacija Tijana Jurić organizuje prvu konferenciju o bezbednosti dece
Ovo je samo jedna od tema prve stručne Konferencije o bezbednosti dece "Bezbednost i odgovornost 2016" koja se održava danas, 5. oktobra u Subotici. Pored toga predstavnici državnih institucija, kao i domaćih i stranih organizacija govore o bezbednosti dece na ulici i u školi, ali i o tome kako se primenuje Tijanin zakon, kao i šta je doneo Marijin zakon.
Konferenciju organizuje Fondacija Tijana Jurić.
SVE MLAĐA DECA ŽRTVE SU INTERNET KRIMINALA
Svedoci smo, poslednjih decenija, da su sve mlađa deca žrtve internet kriminala. Ipak, u to se ne ubraja "savremeno internet vaspitanje", koje je globalni problem i izaziva različite devijacije ličnosti. Jedna od opasnijih je prevremen razvoj seksualnosti kod dece.
Deca od malih nogu imaju pristup internetu, jer ovaj medij koriste i njihove porodice. Mnogi internet sadržaji su besplatni i neobezbeđeni, pa ih deca slobodno koriste.
Bezbednost dece na internetu ne treba da obuhvata samo njihovu fizičku sigurnost i zaštićenost. Neophodno je da postoji garancija kvalitetnog psihičkog razvoja deteta. I jedno i drugo deluje kao nemoguća misija.
- Deca danas imaju aktivniju komunikaciju sa internetom, nego sa roditeljima, a to značajno ubrzava odrastanje. Deca su sklona imitiranju, pa umesto da im roditelj bude model, to su im internet sadržaji. Zato imate situaciju da neka deca o seksualnosti znaju više i od svojih roditelja - objašnjava Ratko Božović, kulturolog.
Prevremeni razvoj seksualnosti se javlja kod dece u pretpubertetskom periodu, odnosno kod dece uzrasta od 9 do 10 godina. Oni tada nisu sposobni za logičko razmišljanje o posledicama, koje može da ima njihovo ponašanje.
- Deca u pretpubertetskom periodu su sklona istraživanju, pa često posežu za internet pornografijom. Ovi sadržaji su im zanimljivi, jer otkrivaju šta to rade odrasli. Problem je u tome što je većina ovakvih sadržaja besplatna i lako dostupna deci - kaže Zoran Milivojević, psihoterapeut.
On dodaje da problem nastaje još u ranom detinjstvu, jer veći broj roditelja oblači svoju decu u garderobu koja priliči odraslim osobama.
- Roditelji, normalno, svoju decu ne gledaju kao seksualne objekte, niti imaju svest o tome da neadekvatno oblačenje ističe dečju seksualnost. Ipak, to ne sprečava, na primer, muškarce da devojčice gledaju kao žene - pojašnjava psihoterapeut Milivojević.
- Postoji problem i u obrazovnom sistemu, gde se u okviru seksualnih programa u školi deca prerano informišu o seksu. Samim tim je jasno zašto za njih seks nije povezan sa ljubavlju - dodaje.
Kasnije deca pristupaju društvenim mrežama, gde lako mogu da "podvale" svoje godine i da se na taj način uključe u internet socijalni život. Tu prate živote idola svoje generacije.
Veliki broj dece se ugledaju na odrasle, oformljene javne ličnosti, koje na prvom mestu ističu svoju seksualnost i prezentuju je kao primarni kvalitet.
- Afektivno dečje ponašanje je pogodna podloga za razvoj prevremenog razvoja seksualnosti, pogotovo kad se uzme u obzir da su deca smeštena u vrednosni sistem novih tehnologija, umesto u vrednosni sistem porordice - kaže kulturolog Božović.
On dodaje da su i roditelji i javnost navučeni na starlete. Stoga ne čudi što u ranom pubertetskom uzrastu, a i pre toga, imitiraju starlete.
- Ova činjenica pokazuje da je vaspitanje nastradalo. Internet komunikacija deci donosi opuštenost, iako ja to vidim kao ispuštenost - objašnjava Božović, koji ističe da i mediji snose veliku odgovornost, jer ometaju normalno kultivisanje dece.
Sa ovim se slaže i psihoterapeut Milivojević, koji kaže da su deca masovno izložena naslovnim stranama i spotovima ispunjenim pojačanom seksualnošću.
Sve ovo zajedno utiče na stvaranje psiholoških devijacija kod mladih u ranom dobu, što olakšava mogućnost da postanu žrtve internet nasilja.
Da podsetimo, Republika Srbija ima Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poznatiji kao Marijin zakon. Ovde se, između ostalog, precizira da će biti procesuirani oni koji iskoriste računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu.
Tijanin zakon je dopuna Zakona o policiji, gde je predviđeno da je policija dužna da ubuduće, u slučajevima nestanka lica, bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje, po prijavi nestanka, što bi trebalo da obezbedi efikasnost policijskih istraga otmica i nestanka maloletnika.
Ipak, ne postoji pojedinačan zakon koji se bavi zaštitom dece od internet sadržaja. Ne postoji, niti će ikad postojati sistem, koji bi mogao da ih potpuno zaštiti. Niti postoje mediji iz kojih će deca ikad moći da nauče prave vrednosti. Ali zato postojimo mi, roditelji, kao i ljudi skoji znaju šta je empatija, jer samo mi nemamo pravo da okrećemo glavu od dece. Sve dece. Jer, Tijana i Marija nisu deca Jurića ili Jovanovića. To su naše ćerke.
(Telegraf.rs)