MINISTAR POLJOPRIVREDE ZA TELEGRAF: Nova godina u znaku investicija i subvencija! (VIDEO)
- Ideja nam je da one stvari koje utiču na konkurentnost u oblasti poljoprivredne proizvodnje maksimalno pospešimo i da počnemo da vrednujemo kvalitet davanjem subvencija - rekao je Nedimović
Kako će država pomoći poljoprivrednike naredne godine, odnosno da li je završena analiza mera sa Svetskom bankom? Da li ćemo sprečiti prodaju zemlje strancima i kako napreduje dolazak Tenisa u Srbiju? Koja je oblast poljoprivrede najisplativija i gde da građani ulože novac, samo su neka od pitanja za ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Pre nego što je izabran za ministra, obavljao je funkciju gradonačelnika Sremske Mitrovice gde je imao priliku da se upozna sa problemima agrara.
Kako i sam kaže, "potiče iz mesta gde poljoprivredna proizvodnja igra dominantnu ulogu, a Srem kao područje doprinosi kvalitetu poljoprivredne proizvodnje", te je imao priliku da se sreće sa problematikom državnog poljoprivrednog zemljišta, sa problematikom dovođenja investitora iz oblasti prerađivačke industrije, sa ljudima koji žive od poljoprivredne proizvodnje direktno ili indirektno...
GDE DA ULOŽITE NOVAC: Ministar poljoprivrede savetuje u koju oblast da investirate (VIDEO)
Razgovarali ste sa timom Svetske banke o strukturi agrarnog budžeta. Iako do usvajanja budžeta za narednu godinu, još ima vremena, koje su to mere koje su se dobro pokazale, a koje će biti ukinute, pošto su se pokazale kao nedelotvorne i da li će doći do povećanja agrarnog budžeta?
- Sa Svetskom bankom i Monetarnim fondom već intenzivno radimo, imamo dosta zajedničko viđenje sa njima kako bi srpska poljoprivreda trebalo da izgleda u narednim godinama. Bacili smo se na analizu postojećih mera, jer da bi nešto moglo da egzistira, morate da znate kako da ga merite i kakve je rezultate postiglo na terenu. Fokus agrarnog budžeta za 2017. i 2018. godinu će biti na sektoru investicija, ulaganja i davanja subvencija za nabavku opreme, mehanizacije i objekata za igradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta. Ideja nam je da one stvari koje utiču na konkurentnost u oblasti poljoprivredne proizvodnje maksimalno pospešimo i da počnemo da vrednujemo kvalitet davanjem subvencija. Moramo kompletno da se pozabavimo bezbednošuću hrane koja u ovom trenutku nije bila u fokusu prošlih ministara. Na nama je da dokažemo da Srbija kontroliše svoje tržište hrane, makar onoga što predstavlja najosetljivije proizvode, a to su meso i mleko.
Ovo treba da uzgajate: Ministar poljoprivrede vas savetuje gde da uložite svoj novac (VIDEO)
Rekli ste da je cilj Ministarstva da poljoprivredna gazdinstva ostvaruju veći prihod, koji sada oko 6 hiljada godišnje, dok je u EU četiri puta veći. Kako mislite to da postignete?
- U ovom trenutku imamo 5.990 evra po poljoprivrednom gazdinstvu - prosečno stvorene vrednosti. Najveći deo vrednosti se stvori u poljoprivrednim gazdinstvima, jedan deo u pravnim licima i zadrugama, ali je činjenica da je ta cifra u EU četiri puta veća. Idemo na to da ne prodajemo samo proste proizvode, jabuke, žito... već poluproizvode i gotove proizvode koji imaju veću vrednost na tržištu. Ideja nam je da tom vrednošću povećamo cifru u narednim godinama.
Najavili ste veću podršku prerađivačima. Da li ćemo konačno izaći iz tog začaranog kruga da proizvodimo voće i povrće, koje posle stranci prerađuju i posle nam plasiraju te proizvode?
- Ne radi se tu samo o voću i povrću, već i o žitaricama, delimično i uljaricama. Mi smo uvek prodavali primarne poljoprivredne proizvode. Moramo da uvežemo potrebe tržišta i jasno da kažemo kakva su srednjoročna i dugoročna očekivanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda u našem okruženju. Moramo da objasnimo malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima šta su očekivanja. Kao što imamo problem sa mlekom na svetskom tržištu. Imamo problem u mlekarstvu jer postoje sankcije između Rusije i Evropske unije. EU je potrošila 1,6 milijardi evra da bi spasila svoj mlekarski sektor zato što postoje sankcije i nema mleka na evropskom tržištu. Količina mleka je i dalje ista i onda to mleko počinje da pritiska tržišta koja su slobodnija, kao naše. Ako su ta tržišta nezaštićena, može da vas preplavi količina jeftinog mleka i da vam potpuno uništi prerađivačku industriju i to je dobra odluka Vlade Srbije oko zaštitinih mera koju su mnogi osporavali, ali ta odluka je spasila naš stočni fond, posebno u delu govedarstva.
Ceo intervju pogledajte ovde:
(Telegraf.rs)