PISMO OGORČENOG SARAJLIJE UZDRMALO BALKAN: Njemu je dosta ratova, nacionalizama, laži i obećanja

- Ostala je pustoš posle rata. Grobovi, invalidi, primitivizam, nacionalizam, siromaštvo, rasturene familije - piše Nenad Maglajlić

Svetlost dana ugledalo je pismo ogorčenog Sarajlije kome je dosta i političara i predsednika stranaka i mahanja oružjem i nacionalizama i laži i obećanja... i svega onoga što danas čini život u Sarajevu i BiH.

Preporučujemo

OVAJ DEČAK JE POSLAO PISMO OBAMI: Predsedniče, sećate li se fotografije dečaka iz Sirije... (VIDEO)

Pismo koje je uzdrmalo Balkan prenosimo u celosti:

"Kako podnosite stanje u kojem se ponovo maše ratnim sekirama? Ja sam lično sit svega, teško dišem. Zadnjih tridesetak godina strahujemo. Od višenacionalnih izbora, entiteta, odvajanja, pripajanja, demokratije, nacionalizma, budala, rata. Čekasmo i dočekasmo. Rat se desio. Krvav, da krvaviji ne može biti. Treba li nam opet?

Ostala je pustoš posle rata. Grobovi, invalidi, primitivizam, nacionalizam, siromaštvo, rasturene familije. Pominjanje imena naše zemlje diljem sveta asocira na zločin, stradanja, korupciju, bedu. Imamo nove odrednice, nove oznake za naše sunarodnike: onaj Bošnjak, onaj Hrvat, onaj Srbin. Inteligencija je pobegla, a ono malo pametnih ljudi izmenjalo dresove i u borbi za očuvanje vlastitih fotelja udružilo se sa crnim đavolom. Gde smo? Pokušaću to da objasnim u nekoliko tačaka:

1. Federalni deo ove napaćene zemlje sve vreme posle rata govori da je Republika Srpska genocidna tvorevina. Ne shvatam. Želimo da živimo u zajedničkoj državi Bosni i Hercegovini, a jedan njen deo tako nazivamo. Ako je Republika Srpska genocidna tvorevina, zbog čega su nam puna usta Bosne i Hercegovine, zbog čega ne pustimo Srpsku Republiku da ode. Rat je davno završen, ne možemo o njemu da govorimo ceo život. Šta želimo, teritoriju bez Srba? Prestanimo sa vređanjem ako želimo da očuvamo državu.

2. Posle rata srpska komponenta otvoreno, a hrvatska poluotvoreno u zajedničkim organima miniraju sve odluke u kojim se pominje država Bosna i Hercegovina. Većina srpskih i hrvatskih predstavnika u državnim službama ima nalog svojih vlastodavaca da ne radi, da ne čini ništa. To su oni što uzbrdo koče. Što crnje, to bolje. Stav je jasan, državu urušiti, ubediti svet i Međunarodnu zajednicu da je zajednički život nemoguć, podeliti zemlju i pripojiti je nacionalnim maticama. U tome im, nažalost, pomažu neki bošnjački političari koji ispunjenje svojih snova vide u maloj fildžan državi.

3. Moć i novac se dele unutar stranke - klana. Ako ne pripadaš klanu, ne možeš da se nadaš nekoj funkciji. Klan sve kontroliše, za tebe misli, kaže ti koje je gledište ispravno. Ljudi izvan klana ponekad dobijaju poneki posao (inženjeri, softveraši.. ) za koji stranka nema interesa. Nagrada za ovu vrstu poslova je obično potcenjena. Oduzimanjem naknade za stručnost i veštinu stvaraju se viškovi kojim se nečasno nagrađuju značajni članovi klana.

4. Volite li neprijatelje? Okretati drugi obraz onima koji te opale po prvom, nutkati hlebom one koji tebe gađaju kamenjem i slične gluposti su po meni nemoguće i nemoralne proklamacije. Debele knjige nas uče da zlo treba da bude kažnjeno, ukradeno vraćeno, a nepravda ispravljena. Šta mi činimo? Pretvaramo religijske vođe u nekog super roditelja, heroja, zaboravljajući pri tom da nam je ta ljubav nanela nemerljivo više zla od bilo koje druge. Konačno, ta nas je ljubav odvela u torove u kojim se favorizuje i amnestira fašizam. Pogledajmo neke nazive ulica, ko su ljudi čija imena nose?

5. Je li vam logično da dve glavne robne kuće u Sarajevu nemaju alkoholnog pića i svinjskog mesa, da od rata u Sarajevu nije sagrađena ni jedna crkva? Je li je to poziv svim konstitutivnim narodima Bosne i Hercegovine da se nastane u glavnom gradu. Neko će reći, to je tako, jer je investitor na tome insistirao. Zašto pristajemo na vazalne odnose? Toliko siromašni nismo. Možemo li mi u zemljama koje su dale novac za izgradnju robnih kuća da otvorimo naš bar sa nekad poznatim, sada već izumrlim, bosanskim brendom: "Šljivovica"? Možemo li bar u zemlji investitora po načelu reciprociteta da kupimo nekretninu?

Na kraju bih predložio i zamolio predsednike stranaka... Nemojte mahati oružjem, pričati kako je rat neizbežan, potezati referendume, otcepljenja, plašiti narod, ponašati se kao deca u obdaništu. Previše je krvi ovde proliveno, previše je imovine opljačkano, previše se kalorične hrane vari u vašim stomacima. Dosta je bilo, previše. Pustite omladini da vodi ovu zemlju. Ja vam ne verujem. Idite, alal vam bila sva imovina koju ste oteli.

Pismo sam napisao na našem jeziku. Zar je važno kako se jezik zove. Svi ga savršeno razumemo."

Sarajevo 29.09.2016. godine

Nenad Maglajlić

(Telegraf.rs / Izvor: depo.ba)