MISTERIOZNA SMRT: Tomislav je cele noći lupao komšijama. Našli su ga mrtvog na pločniku bez kapi krvi oko njega (FOTO)
Bio je položen na leđa, raširenih ruku, skupljenih nogu, u farmericama, jakni i majici...
Telo Tomislava Blaževića (23) i razbacane stvari nađeni su u naselju Luščić, a njegova smrt je bila nasilna.
Tomislav je bio miran i dobrodušan dečko. Odgajili su ga otac i baka jer je ostao bez majke. Završio je za pekara, ali nije imao posao.
Njegova porodica ima kuću u karlovačkom prigradskom naselju Logorište, ali je on većinu vremena provodio sam u stanu u Grabriku, najmnogoljudnijoj gradskoj četvrti, koja je naslonjena na Luščić.
U toj ulici, ispred stambene zgrade na broju 43, u utorak pre svitanja pronađeno je njegovo beživotno telo.
Stanari koji su išli na posao ugledali su ga čim su otvorili vrata stambene zgrade. Bio je položen na leđa, raširenih ruku, skupljenih nogu, u farmericama, jakni i majci.
Kraj njega je bio ruksak i mobilni telefon, a malo dalje i jedna njegova cipela, dok mu je druga bila na nozi. U pantalonama je imao novčanik. Sve odevne predmete i stvari koje su kod njega našli posebno će biti veštačeni, a sa mesta događaja su sklonjene odmah nakon izvršenog uviđaja.
Kako je i kada tačno umro? Šta je tamo radio? S kim je bio? su pitanja na koja u utorak nadležni nisu imali odgovor.
Ono u čemu tužilac nije imao dvojbe jeste da je mladić preminuo nasilnom smrću, zbog čega je naložio obdukciju na zagrebačkom Zavodu za sudsku medicinu.
- Čuo sam neku galamu i dolazak više automobila, otvorio sam prozor i dole video telo. Tada je policajac baterijskom lampom osvetlio njegovo lice i video sam da je mlad dečko. Sećam se da je dalje od njega bila jedna cipela - kaže Vlado Križanić, mladićev komšija.
Dragan Aščić sa sedmog sprata u jutarnjim satima išao je da baci smeće. Čim je otvorio vrata, ugledao je mrtvo telo.
- Video sam da ima raskopčan kaiš i šlic i onako preko bokova malo svučene pantalone, toliko da mu se video donji veš. Nisam video ni kapi krvi - kaže šokirani Aščić.
Od izvora bliskog istrazi saznajemo da na telu mladića nije bilo otvorenih rana, ali su zapaženi brojni hematomi, posebno po rukama. Osim toga, na jagodicama prstiju primećena je krv.
Građani su policiji rekli da su čuli lupanje pred zgradom u sitnim noćnim satima i da je neko zvonio. Između 1 i 4 sata u noći na utorak neko je pozvonio desetak puta u nekoliko ulaza.
Ana Roknić iz prvog ulaza (br. 43C) rekla nam je da je zvono čula u 3.45, a nije se javljala jer je mislila da je neka greška. Ujutro je saznala da je neko zvonio i njenim susedima Ribić i Mrljak.
- Pozvonio nam je oko 1, onako intenzivno, jako. Supruga Mirjana je pogledala kroz prozor i videla ga. On se tada već prebacio na ulaz do nas, i tamo je zvonio. Onda je prošao ispod našeg prozora i zamaknuo iza zgrade. Izgledao je kao da od nekoga beži, a nije bilo nikoga.
Nije trčao, mirno je hodao, ali kao da je bio smušen, u nekoj panici, činilo se da je bio zbunjen. Nosio je torbu na leđima i svetlio je nekom baterijicom. Supruga me je pitala je l' ga neko juri, a onda sama konstatovala da nema nikoga okolo. Bio je uplašen, ali ne znamo šta ga je uplašilo - rekao je Josip Mrljak s drugog sprata.
(Telegraf.rs / Jutarnji.hr)