OTAC TADEJ, PAJSIJE SVETOGORAC, AVA JUSTIN: Svi citirate ove mudre ljude, a nemate pojma ko su u stvari!

Ova tri duhovnika povezuje to što su svojim mudrim rečima i delima zaslužili i zadužili sve verujuće Srbe, i postigli da se iz dana u dan njihove besede ponavljaju

Njihove mudre reči, besede i molitve su lek za dušu! Citiraju ih i dive im se, ali o njima se veoma malo zna. Otac Tadej, Justin Ava Popović i Pajsije Svetogorac su najčešće pominjani duhovnici.

Preporučujemo

NEVEROVATNA PROROČANSTVA OCA TADEJA: Do sada su se sva obistinila!

Otac Tadej rođen je 1914. godine kao nedonošče na vašaru sveti Toma u Petrovcu na Mlavi od roditelja zemljoradnika. Nakon veoma teškog detinjstva i mladosti, žudeći za Bogom otišao kod ruskih monaha u manastir Miljkovo kod Svilajnca. Tu je upoznao arhimandrita Amvrosija koji je dosta uticao na njega. Zamonašen je 1935. godine u manastiru Gornjaku. Upućen je odmah posle monašenja 1935. godine u ikonografsku školu u manastiru Rakovica. Oktobra 1938. godine, jeromonah Tadej je premešten u Pećku Patrijaršiju.

Otac Tadej o mislima

"Ne lutajmo mislima i ne gledajmo šta drugi rade, nego gledajmo šta mi radimo, šta od nas proizilazi, da li tešimo ili osuđujemo, da li praštamo ili volimo."

Po izbijanju Drugog svetskog rata, starac Tadej je izbegao iz Peći i ponovo došao u manastir Rakovicu. Godine 1955. iz zdravstvenih razloga, po drugi puta se vraća u braničevsku eparhiju. U ovoj eparhiji je bio privremeni paroh pečansko-klenovački i šapinske eparhije, a zatim od 1957. godine starcu Tadeju podeljen je kanonski otpust za manastir Hilandar. Posle nepuna četiri meseca,starac Tadej je, voljom grčkih vlasti, vraćen iz Hilandara, sa Svete Gore u Srbiju. Tu je, privremeno, bio paroh bistrički, zatim starešina manastira Tuman. Sa ove dužnosti, po molbi 1962. godine premešten je za starešinu manastira Vitovnica.

Na ovoj dužnosti je proveo deset godina, da bi najzad, kao paroh vlaškodolski, bio penzionisan, a zatim postavljen za starešinu manastira Pokajnica kod Velike Plane, pa za duhovnika manastira Tuman, a odatle po drugi put, za starešinu manastira Vitovnica. U čin arhimandrita proizveden je 1989. godine u manastiru Gornjak pred moštima kneza Lazara.

Arhimandrit Tadej, vitovnički starac, upokojio se 13. aprila 2003. godine u Bačkoj Palanci, gde je živeo poslednjih godina svog života. Sahranjen je na manastirskom groblju u Vitovnici.

Justin Popović (Vranje, 6. april 1894 — manastir Ćelije, 7. april 1979) je novokanonizovani srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.

TAKO JE GOVORIO PATRIJARH PAVLE: Ovo su najveće mudrosti našeg sveca

U Atini stiče doktorat bogoslovlja. Bio je nastavnik karlovačke bogoslovije i predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, dogmatiku i patrologiju. Tu prima jeromonaški čin. Vremenom postaje urednik pravoslavnoga časopisa "Hrišćanski život". Poznati su njegovi članici "Sa uredničkog stola". Ponekad mu je pero "bilo oštrije" i doticalo se i nekih tadašnjih nepravilnosti u kliru SPC i bogoslovskim školama. Od 1934. je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao je Srpsko filozofsko društvo 1938. u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetootačke literature.

Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva.

U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije.

Otac Justin je se upokojio u isto vreme i u isti dan kada je i rođen — na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine.

Dana 2. maja 2010, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC Justin Popović kanonizovan je u red svetitelja SPC zajedno sa Simeonom Dajbabskim u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Sveti Pajsije Svetogorac je jedan od najznačajnih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka. Kanonizovan je od strane Vaseljenske patrijaršije 13. januara 2015. godine proslavlja se 12. jula po novojulijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po julijanskom kalendaru. Veliki broj pravoslavnih u Grčkoj, Rusiji i Srbiji smatrao je oca Pajsija svetim dok još uvek nije bio zvanično kanonizovan.

VIDOVITI STARAC PAJSIJE UPOZORIO: Ako ovo uradite, PROKLEĆETE SVOJE DETE ZA CEO ŽIVOT!

Rođen je 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji. Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski.

Pouka starca Pajsija o vaspitanju dece

"Nisu kriva deca. Danas ih drže zatvorene u stanovima i nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnoću. Ne mogu da se kreću, da se isprazne. Da bi se deca prirodno razvijala potrebno im je dvorište. Ako uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše."

Sveti Arsenije ga je lično krstio 7. avgusta 1924. godine. Samo nedelju dana nakon toga Turci Osmanlije nasilno su proterali Grke iz Kapadokoje. Njegova porodica zajedno sa izbeglicama iz Farase nakon mnogih iskušenja stigli su u Pirejsku luku u Grčkoj, gde su ostali da žive.

Nakon učestvovanja u Grčkom građanskom ratu, 1949. godine, odlazi na Svetu Goru. Tamo se zamonašio u manastiru Esfigmenu 1954. uzevši ime Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona. Godine 1956. je postrižen u malu shimu i tada uzime ime Pajsije. Pet godina kasnije otišao je na goru Sinaj u keliju Sv. Galaktiona, da bi se dve godine kasnije, usled bolesti vratio na Svetu Goru u Ivironski Skit Sv. Arhangela.

Godine 1988. starac Pajsije je teško oboleo od kancera. Poslednje dane proveo je van Svete Gore u ženskom manastiru Sv. Jovana Bogoslova u Surotiju, kod Soluna. Tamo je umro 12. jula 1994. godine.

Da li ste i vi citirali neke od mudrosti ovih svetaca nekada i koje?

(Telegraf.rs)