Više od 92% svetske populacije udiše izuzetno zagađen vazduh koji UBIJE 6 MILIONA LJUDI GODIŠNJE

Ovaj problem akutniji je u gradovima, ali je vazduh i u ruralnim područjima mnogo lošijeg kvaliteta nego što se misli

Čak 92 posto stanovnika Zemlje udiše vazduh lošeg kvaliteta, objavila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija, pozvavši na hitnu akciju protiv zagađenja odgovornog za smrt više od šest miliona ljudi godišnje.

Preporučujemo

U ovom restoranu naplaćuju udisanje VAZDUHA, ali bukvalno! Evo koja je cena

- Ovi podaci dovoljni su da nas vrlo zabrinu. Hitno je potrebno preduzeti akciju protiv zagađenja atmosfere - rekla je načelnica Odeljenja za javno zdravlje i okolinu pri SZO, dr Maria Neira, upozorivši da je problem akutniji u gradovima, ali da je on i u ruralnim područjima puno lošijeg kvaliteta nego što mnogi misle.

Po podacima iz izveštaja SZO, u siromašnijim zemljama vazduh je zagađeniji nego u zemljama razvijenog sveta, ali zagađenje "utiče na sve zemlje u svetu i na sve delove društva", upozorila je Neira, pozvavši vlade da smanje broj vozila na putevima, poboljšaju način odlaganja smeća i angažuju se na obnovljivim izvorima energije i na smanjenju stakleničkih plinova.

Izveštaj se bazira na podacima s 3.000 mesta u svetu, a većinom je reč o gradovima.

Zaključeno je da čak 92 posto svetske populacije živi u mestima ili gradovima u kojima visina zagađenosti vazduha prelazi granicu koju propisuju standardi ZSO.

Najopasnije je zagađenje lebdećim česticama - smese čvrstih materija i kapljica. Neke čestice emituju se direktno, a druge nastaju kada zagađenje emitovano iz različitih izvora međusobno reaguje u atmosferi.

Lebdeće čestice pojavljuju se u širokom rasponu veličina. One manje od 10 mikrometara u promeru (manje od širine jedne dlake ljudske kose), toliko su male da se mogu probiti u pluća, gde mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene tegobe.

Najsitnije čestice promera 2,5 mikrometra i one još manje toliko su sićušne da se mogu detektovati samo elektronskim mikroskopom. Glavni izvori tih čestica su motorna vozila, termoelektrane, loženje drva i ugljena u individualnim ložištima, šumski požari, spaljivanje poljoprivrednih površina, neki idustrijski procesi i svi ostali procesi sagorevanja.

Lebdeće čestice manje od 10 mikrometra (PM10) udišu se zajedno sa vazduhom i prodiru duboko u pluća. Na taj način, mnoge hemikalije opasne po ljudsko zdravlje se prenose do unutrašnjih organa, uzrokujući širok niz oboljenja od kojih neka završavaju smrću, uključujući rak - posebno rak pluća, moždani udar, kao i oštećenja na fetusu.

Otkrivena je snažna povezanost između zagađenja s PM10 i većinom bolesti organa za disanje, bolesti srca, a posledično i povećanom smrtnošću.

Uz izuzetak u vidu nekih područja u priobalju Amerike, u svim ostalim područjima sveta manje od 20 posto populacije živi u mestima gde kvalitet zraka odgovara normama SZO.

Za zagađenje vazduha nije odgovorna samo ljudska aktivnost, već i peščane oluje, posebno u područjima smeštenim blizu pustinja.

Zahvaljujući sofisticiranim merenjima koja se obavljaju satelitima, stručnjaci se nadaju da će podstaknuti države na veći angažman u očuvanju planeta.

Neira ističe da UN-ova agencija danas raspolaže s više informacija o zagađenju nego ikada dosad.

Skoro 90 posto smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha događa se u zemljama s niskim ili srednjim dohotkom. Najteže su pogođena područja Kine, Malezije i Vijetnama.

Takođe, nije nađen uverljiv dokaz po kom maske koje se u nekim zemljama sveta nose preko usta i nosa uspevaju da filtriraju prljavštinu iz vazduha.

(Telegraf.rs / Sputniknews)