Nemac u Srbiji pravi najbolju rakiju: Zaljubio se u jednu Jelu i "modro zlato" (FOTO) (VIDEO)
Možda je skromnost i dobrota ove žene razlog što je jedan Nemac toliko zavoleo Šumadiju i u centru Srbije rešio da provede penzionerske dane
U vremenu kada mnogi iz Srbije žele da odu u Nemačku, jedan je Nemac došao u Šumadiju. Nije čak neobično ni da neko dođe ovde da živi, ali da gaji šljive i to u selu koje je jedno od najpoznatijih proizvođača “modrog zlata”, to ovde smatraju pravom hrabrošću. I hajde da je on došao da bi zaradio od šljiva, ali ne, ni to nije razlog. Hanc Balfans stigao je u Šumadiju zbog ljubavi prema jednoj ženi.
Hanc je došao u selo Čumić, na domak Kragujevca. Iz nemačkog je grada Pasau. Tu se i upoznao sa Jelom, koja je rođena u Čumiću, a čitav radni vek je provela u Nemačkoj. Tamo se i zaljubila u udala. Po okončanju radnog veka vratila se u rodni Čumić.
- Vratila sam se da zidam kuću i čekam muža iz Nemačke. On još tamo radi. Kada je video selo gde sam rođena zaljubio se u njega, zavoleo ove ljude. Rešili smo da zajedno ovde provedemo penzionerske dane - objašnjava Jela.
Hanc je po zanimanju konsultant, čija su uža specijalnost organizacija rada i finansije. On je savetnik u svetski poznatim automobilskim kompanijama. Njegov konsultantski sat naplaćuje mnogostruko više nego što je u Srbiji dnevnica. Međutim, kako izgleda, ne ide mu loše ni organizacija šljivika.
Na posedu svoje supruge Jele zasadio je 100 stabala šljiva. U vreme berbe Hanc obavezno dolazi u Čumić kako bi proverio kako je rodila šljiva i da li je sve spremno za berbu.
- Odlučio sam da dođem ovde i posadim šljivik zbog moje supruge Jele. Ljubav me je dovela. A onda sam video kako domaćini iz Čumića gaje šljivu i prave rakiju na tradicionalan način. To me je oduševilo. Meštanima sam prepustio i da me posavetuju koje sorte da sadim i kako da se brinem o njima - objašnjava Hanc zašto svoje skupo konsultantsko vreme troši u Šumadiji.
On kaže da će od celog ovogodišnjeg roda peći rakiju jer je rodilo “šareno”, a cena otkupa je niska.
- To me ne uznemirava, naprotiv. Ja sada na poslovne sastanke u Evropi, umesto nekog skupocenog i nadaleko poznatog viskija, nosim svoju rakiju. Partneri je probaju i ostaju bez teksta. Ovde sam prvi put video založen kazan za pečenje i okupljanje ljudi, mobe za berbu šljiva. Tu me je i “kupilo” da toliko volim Šumadiju. U Nemačkoj je drugačije, ljudi se manje druže - rekao je on.
Ovaj stranac svoj šljivar u Čumiću za sada tretira kao hobi, ali jedva čeka penzionerske dane. Tada će se, kako kaže, preseliti u Šumadiju i potpuno posvetiti proizvodnji šljiva i njenoj preradi. Planira da sagradi pravi rakijski podrum u kojem će organizovati degustacije, kako bi bar pokušao da parira Šumadincima u pečenju rakije.
Jela Belfans, zbog koje je jedan Nemac došao u Šumadiju, čitaocima Telegrafa poznata je od aprila ove godine, jer je, kao i njen suprug, postala poznata kao najveći darodavac i humanista u ovom kraju Šumadije. Jela je mnogo novca donirala za obnovu seoske škole u Čumiću, koja pretenduje da se bavi obrazovnim turizmom.
Naime, lane su meštani Čumića preneli staru školsku zgradu iz 1792. godine i postavili je kraj nove škole. U toj staroj zgradi će deca iz cele Srbije, kada ovde dođu na ekskurzije, moći da “putuju kroz vreme” – pišu na voštanim pločicama i bave se umetnošću i naukom onako kako nikada nisu imali prilike. Jela je tada rekla da je njen muž za ovaj projekat poklonio 2.500 evra i školi pozajmio još toliko. Kasnije su meštani za Telegraf ispričali da je Jela, u mašinama, opremi i drugim potrebštinama donirala mnogo više.
Možda je skromnost i dobrota ove žene razlog što je jedan Nemac toliko zavoleo Šumadiju i u centru Srbije rešio da provede penzionerske dane.
Pogledajte ovaj šumadijski dragulj:
(Marija Raca)