SVE TAJNE USPEHA RUMUNIJE: Bila je na ivici raspada, a sada je pravi raj

Kombinacija školovane radne snage, niskih plata i jeftinih troškova poslovanja učinila je Bukurešt privlačnim odredištem za internacionalne firme

Rumunija i Hrvatska dele neka iskustva iz razdoblja tranzicije, a posebno su to bivši premijeri koji su, uz još neke političare, završili u zatvoru. Rumunija je iz toga izvukla određena iskustva - iako su nedavno imali skandal sa premijerom, Viktorom Pontom kome preti zatvor, nisu se okrenuli međusobnim optužbama već su se posvetili privredi.

Preporučujemo

POSEBNA PRILIKA ZA ŽENSKE STARTUPOVE: Osvojite mesto na Start Tel Aviv 2016.

Tako je pre nekoliko dana Veće stranih ulagača (FIC) zaključilo da Rumunija ima potencijal za učetvorostručenje svoje ekonomije kako bi postala deseta ekonomija po snazi u EU. FIC inače predstavlja 125 multinacionalnih kompanija koje su u Rumuniju uložile 35 milijarde evra.

Plan je jasan: potrebno je okrenuti se ulaganjima, sprovoditi reforme i uspostaviti kvalitetan okvir upravljanja na nivou vlade za implementaciju takvog plana. Tri su ključne tačke za uspeh tog plana: moderna infrastruktura, demografija i ljudski kapital, javna i privatna učinkovitost.

Silikonska dolina

Na jednom od tih područja već se postižu značajni uspesi. Nakon Berlina, Barselone i Amsterdama, evropski raj za nove tehnološke firme postao je Bukurešt, uvereni su u zapadnim poslovnim krugovima. I verovatno će glavni grad Rumunije postati sve značajniji evropski centar za start-upe jer dok u zapadnim prestonicama troškovi života, pa time i poslovanja, sve više rastu, Rumunija je i dalje jeftina.

Međunarodni biznis portal Quartz objavio je tekst pun pohvala o Rumuniji kao o jednoj od najsiromašnijih članica Evropske unije koja bi mogla postati evropska silikonska dolina. Rumuni su se navikli na stegu, pa tako školuju relativno više informatičara nego drugi, zaključuje biznis časopis.

ZA SVE LJUBITELJE NAJNOVIJIH TEHNOLOGIJA: Microsoft Experience Corner na Sinergiji 15

Bukurešt su zvali Parizom istoka, zahvaljujući njegovoj arhitekturi i širokim bulevarima, ali moderni Bukurešt bliže je Silikonskoj dolini. Kombinacija školovane radne snage, niskih plata i jeftinih troškova poslovanja učinila je Bukurešt privlačnim odredištem za internacionalne firme koje smanjuju troškove preseljenjem dela poslovanja u druge zemlje. S prosečnom neto platom od 470 evra bitno su jeftiniji od hrvatskih radnika koji prosečno zarađuju 760 evra.

Do kraja juna ove godine stranci su vodili čak 207 153 firmi u Rumuniji. Gotovo svaku četvrtu investiciju pokrenuli su Italijani. Rumunija danas nakon Irske ima najveći rast BDP-a u Europskoj uniji, a u poslednjih pet godina procvetala je scena start-upa, malih, najčešće tehnoloških firmi koje ne mogu opstati bez odlične internetske veze, tako da ih je danas, prema indeksu European Digital City, 170.

Ono što su nekad bile mane, danas se pretvorilo u prednosti. Stalna oskudica i nedostatak praktično svega u 43 godine diktature naterali su ljude u zemlji od 19,8 miliona stanovnika da se snalaze, a ta snalažljivost danas je deo atraktivnosti Rumunije za strane investitore. Jedan od glavnih razloga koji stoje iza rumunskog tehnološkog buma je brzi internet.

Prema rang-listi State of Internet tehnološke kompanije Akamai, Rumunija ima najbrži internet u Europi i šesti najbrži na svetu, s prosečnih 57,7 Mbps u 2015. Sjedinjene Američke Države na toj listi zauzimaju tek 17. mesto.

Uloga žena

Rumunija je u prednosti i po broju žena u IT industriji. Treća je u Europi po broju žena u firmama koje se bave informacijskim i komunikacijskim tehnologijama. Prema Eurostatu, 29 posto zaposlenih u tom sektoru u Rumuniji čine žene, više ih je samo u Bugarskoj i Estoniji. U Velikoj Britaniji, na primer, ni petinu radne snage u IT sektoru ne čine žene, tamo ih je 19 posto, prenosi Quartz.

Kapital

Glavni problem - odnosno izazov, kako to kažu Amerikanci - slaba je dostupnost kapitala. Banke teško i nerado daju kredite, pod nepovoljnim uslovima, a ulagača je malo. Prema European Digital City Indexu, Indeksu europskih digitalnih gradova, u poslednjih deset godina u rumunske start-upe investirano je 13,1 miliona evra. Pritom su oni londonski prikupili 8,3 milijarde evra uloga. Biznis portal Quartz i to pripisuje nasleđu komunizma.

Iako pet puta veća od Hrvatske, Rumunija je sa svojih 19,8 miliona stanovnika relativno malo tržište s malom kupovnom moći stanovništva, pa su i njihovi briljantni mladi preduzetnici orijentisani pre svega na inostranstvo.

Jedan od takvih start-upa je Aliens by Daria, koji radi na robotu što pomaže deci. Njihova inovacija zove se Woogie i reaguje na glas deteta. Razvijaju ga, testiraju i proizvode u Rumuniji, ali za Amerikance.

- Kad smo morali izabrati jezik koji ćemo koristiti, engleski je bio prvi izbor - rekao je suosnivač robotičkog start-upa iz Bukurešta Bogdan Coman.

Namenjen je grupi dece od 6 do 12 godina, čiji roditelji zarađuju više od 50 000 dolara godišnje. U Rumuniji ta elita je mala, a u Americi takvih kupaca ima oko 30 miliona - rekao je on.

Dobar internet

Od pada komunizma je oko 2,5 miliona ljudi napustilo zemlju, a nastavili su odlaziti nakon ulaska te zemlje u EU 2007. Oni koji ostaju, koriste komparativne prednosti svoje zemlje: relativno dobro obrazovanje, dobar internet i niske plate. Ipak, Rumunija je daleko od obećane zemlje. Prema podacima državne statistike (ONRC) iz sredine avgusta, broj start-upa koje su pokrenuli stranci u prvoj polovini 2016. u Rumuniji pao je za 12 posto u odnosu na prošlu godinu.

Do 50.000 evra za one koji žele da se vrate kući

Rumunska vlada je svesna da je zemlju napustio velik broj obrazovanih, i to ne samo u toku krize. Jedan od ciljeva koje treba ostvariti je sledeći: ko god poželi da se vrati, dobiće pozajmicu do 50 000 evra sa kojom će moći pokrenuti sopstveni posao. Ko god se odluči krenuti tim putem, može računati da će mu vlada pokriti 90 posto troškova.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)