PRODAVNICA TUŽNIH USPOMENA I PROPALIH IDEALA: Zar je ovo sve što nam je ostalo od nekadašnjeg bratstva i jedinstva? (FOTO)

Stoile Trajkovski ( 66 ), istoričar i antikvar, koji drži dve starinarnice u Skopskoj staroj čaršiji kaže da se u njegovim prodavnicama „tužnih uspomena i propalih ideala“ odličja prodaju najčešće iz ekonomskih razloga

Antikvarnice i starinarnice u Skoplju prepune su starih ordenja, odlikovanja, spomenica, pohvalnica. One nisu eksponati, već se prodaju - u bescenje, a najčešći kupci su vojnici KFOR i NATO koji su bili ili su još uvek na Kosovu i Makedoniji, i po neki strani turista.

Preporučujemo

OVO NAS NISU UČILI: Kako je ČUVENI ROMSKI TRUBAČ nadmudrio neprijatelja i poveo srpsku vojsku - U JURIŠ!

Stoile Trajkovski ( 66 ), istoričar i antikvar, koji drži dve starinarnice u Skopskoj staroj čaršiji kaže da se u njegovim prodavnicama „tužnih uspomena i propalih ideala“ odličja prodaju najčešće iz ekonomskih razloga, mada je bilo i slučajeva da su vlasnici hteli da se oslobode prošlosti tako što su prodavali sve što ih je podsećalo na socijalizam i na to vreme.

- Vrednost ordenja je velika, neprocenjiva za onoga ko ga je dobio. Za njegove naslednike i svaku narednu generaciju, to je samo obično parče metala koji može da se proda. Njih za ordenje, odlikovanja ili spomenice ne vezuju nikakve uspomene ni emocije pa se odlučuju da ih prodaju. Šta mladiću rođenom pre dvadesetak godina znači Partizanska spomenica njegovog dede ili pradede, jer niti zna, niti želi da zna za kakve zasluge je ona dobijena. Ili, šta nezaposlenom tridesetogodišnjaku, koji ne zna kako da preživi mesec, znači Orden rada sa zlatnim zracima koji je njegov predak dobio povodom 40-godina uspešnog rada u socijalizmu i samoupravljanju, kaže Stoile Trajkovski.

On naglašava da ordenje, medalje, plakete, unifrome i razne druge vojničke predmete kod njega na prodaju najčešće donose njihovi naslednici. Uglavnom ih prodaju zbog teške finansijske situcije u kojoj su se našli.

- Nedavno sam kupuo šest odlikovanja od ćerke narodnog heroja Zlateta Biljanovskog koji je bio delegat na zasedanju AVNOJ i ASNOM, zamenik političkog komesara Treće makedonske udarne brigade i šef OZNA pri Glavnom štabu NOV 1944. godine. Među ordenjem koje je na prodaju donela njegova ćerka bio je orden Narodni heroj Jugoslavije, Partizanska spomenica 1941, orden za vojničke zasluge i medalja za hrabrost. I ona je bila prinuđena da sve to rasproda zbog loše finansijske situacije u kojoj se našla. Jednostavno, rekla mi je - treba joj je novac, kaže Stoile Trajkovski.

U antikvarnicama i starinarnicama se ne može osetiti radost onih koji su dobili odličja, već samo mala doza zadovoljstva onih koji ih prodaju da bi preživeli, iako se na ordenju ne može ko zna koliko zaraditi. Ali, i malo je nekada dovoljno da se bar na kratko napuni gladan stomak.

Na medaljama i ordenju ne mogu da zarade ni starinari koji ih kupuju, niti oni koji ih njima prodaju jer se mahom radi o odličju iz vremena Federativne i Socijalističke Republike Jugoslavije od 1945. do 1990. godine, a njihove cene se kreću od 5 do 120 evra.

- Od svega onoga čime raspolažemo, najprestižnija je Partizanska spomenica koja se dodeljivala borcima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945. godine. Ona je i najvredniji predmet u zbirci iz tog perioda, pa je i njena cena u našim uslovima relativno visoka – 120 evra, kaže Stoile Trajkovski.

Najčešći kupci odličja koja su dobijala vojna lica u bivšoj SFRJ su vojnici KFOR, NATO i predstavnici stranih vojnih misija koji su bili ili su još uvek na Kosovu i Makedoniji. Ponekad ih kupi i po neki strani turista ili sakupljač uspomena iz doba komunizma. Makedonski kolekcionari za njih više nisu zainteresvani jer je na neki način kolekcionarstvo u Makedoniji zakonom zabranjeno. Naime, kolekcionar može da bude samo filatelist, dok se stari novac, oružje i slično ne sme sakupljati.

- Za strance je zanimljiv i Orden za hrabrost, koji se dodeljivao nakon Drugog svetskog rata. Hrabrost se tada nagrađivala ordenom koji je sobom nosio prestiž u društvu, a danas se „hrabrost“ može kupiti za 50 evra, kaže Žarko Milovanović, koji drži jedan od ukupno devet u nizu tipiziranih kioska na keju pored reke Vardar gde skoro 20 godina prodaje starinu.

Pošto partizanskih Ordena za hrabrost ima više od Ordena armije, cena ovog ordena je nešto veća od onoga za hrabrost, i iznosi oko 70 evra, a Orden rada sa srebrnim zracima košta svega 20 evra.

- Eto, na toliko niske grane je pala vrednost rada u društvu. Mnogi radnici i trudoljubivi samoupraljači su u periodu od 1945. do 1980. godine dobijali Orden rada, ali i pored toga nije spašena gotovo ni jedna fabrika iz tog vremena. Radnicima su ostala ordenja, a novac od privatizovanih fabrika je otišao u nečije tuđe džepove, kaže Stoile Trajkovski.

Na tezgama starinarnica i u vitrinama antikvarnica se može naći i jedno, danas prilično ironično, a tada prestižno priznanje koje je priželjkivao svaki iskreni komunista – Orden bratstva i jedinstva, koji se dodeljivao od 1945. do 1990. godine, a dobijali su ga svi oni koji su bratstvo i jedinstvo čuvali „ko zenicu u oku svom“. Njihovi vlasnici i potomci sad se pitaju za kakvo bratstvo i jedinstvo su se borili.

- Orden bratstva i jedinstva koji se dodeljivao u periodu od 1945. do 1953 godine je na državnom jugoslovenskom grbu imao pet umesto šest baklji, jer do 1963. godine u grbu nije bilo bakllje Bosne i Hercegovine, koja do tada nije bila posebna i ravnopravna republika federacije. Taj orden se prodaje za 50 evra, a dosta jeftiniji je Orden bratstva i jedinstva koji se dodeljivao nakon 1953. godine, a koji je u osnovi imao stilizovan grb tadašnje Jugoslavije sa svih šest baklji, veli Trajkovski.

Kako je vreme prolazilo, tako je padala i cena bratstva i jedinstva. Na kraju se raspala i armija, koja je, čini se, na tome najduže insistirala.

Za odličja, vojne predmete, ali i uniforme JNA najviše su zainteresovani stranci koji rade u vojnim misijama u Makedoniji i na Kosovu, vojnici KFOR i NATO i strani turisti. Bilo je slučajeva da su stranci kupovali uniforme i ordenje da bi se u njihovim zemljama maskirali za Dan veštica. Ima i onih kojima to nije samo hobi, već i unosan biznis pa zato ordenje bivše Jugoslavije, koje je istorija bacila na smetlište, kupuju da bi ih kasnije po višestruko većim cenama preprodali u svojim zemljama.

Kolekcionari ističu da se veliki broj odličja legalno ili ilegalno prodaje na prostoru nekadašnje Jugoslavije, pogotovo u Sloveniji, jer je platežna moć tamošnjih ljudi i kolekcionera najveća. Ono što se u Makedoniji prodaje za 100 evra, u Srbiji možda i do 500 evra, u Sloveniji bi se moglo prodati za preko 1.500 evra.

(Telegraf.rs/D.J.)