NE ZNAMO ŠTA JEDEMO: Pola deklaracija na pecivima, sokovima i "zdravoj hrani" neispravno!
Ispravnu deklaraciju u supermarketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak
Potrošači u Srbiji ne znaju šta jedu, pokazalo je istraživanje IHIS Nutricionizma, koja radi na razvoju, kreiranju i deklarisanju prehrambenih i funkcionalnih proizvoda. Naime, ispravnu deklaraciju u supermarketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak.
Preporučujemo
Vučević povodom obnavljanja sportskih terena u OŠ "Žarko Zrenjanin": USPEH NAŠEG RADA MERIMO ZADOVOLJSTVOM GRAĐANA (FOTO)
Vučić u oktobru prima građane u Nišu
Najbolje je deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora u kojoj je više od 75 odsto ispravnih deklaracija, piše RTS.
Najneispravnije deklaracije su kod hleba, peciva i zdrave hrane gde su najčešće greške neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa "izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana".
Čitajte oznake na PLASTIČNIM FLAŠAMA! Inače, možete da se OTRUJETE ili dobijete RAK!
Sudeći po izgledu deklaracija u pomenutim kategorijama, zaključuje se da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi.
Mnogo je primera neispravnog deklarisanja kod bezalkoholnih pića jer postoje greške koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača isticanjem nepostojećeg kvaliteta proizvoda.
Evo kako da dizajnirate ambalažu koja će prodati svaki proizvod!
Osim isticanja nepostojećih kvaliteta, ne ističu se oni štetniji poput zaslađivača u nazivu proizvoda, vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. Nedostaje i hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka.
Dalje, kako piše RTS, slika na frontu pakovanja i naziv proizvoda nisu usklađeni, namerno je nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.
Prema njihovom ranijem istraživanju iz 2013. godine sprovedenom pre primene Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, bilo je 66 odsto dobrih deklaracija.
(Telegraf.rs)