ČOVEK KOJI NIKAD NIJE GLASAO DANAS BI NAPUNIO 102 GODINE: Sve o životu patrijarha Pavla koji i dalje živi u nama!

Rano je ostao bez roditelja, školsku klupu je delio sa muslimanom i Hrvatom, iz veronauke je imao dvojku, zvali su ga pjevalica, borio se protiv opijanja i pušenja, iako slabašan radio je na građevini da bi preživeo, sam je šio i krpio odelo i cipele, uvek je pešačio, često se vozio gradskim prevozom skoro nikad autom

Da je živ,  patrijarh Pavle koji se u Kućancima rodio 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević, danas bi napunio 102 godine. Vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine, 44. po redu, upokojio se pre sedam godina, ali pričom o njegovom životu, delima, mislima on je i dalje među nama. 

Preporučujemo

Patrijarh Pavle i njegov brat Dušan rano su ostali bez roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, gde je dobio tuberkulozu i "vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine. Odmah nakon toga, njihova majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, a pri rođenju treće je umrla. Dušan i Gojko su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijem očevom sestrom. Tetka ih je odgajila zajedno sa svojom ćerkom Agicom. Pošto je Pavle bio slabašan, tetka ga je poštedela seoskih poslova i omogućila mu da se školuje.

TAKO JE GOVORIO PATRIJARH PAVLE: Ovo su najveće mudrosti našeg sveca

Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima. Leto 1925. proveo je u manastiru Orahovica pripremajući se za odlazak na nastavak školovanja u Tuzlu, gde je završio nižu gimnaziju. U školi je bio sklon matematici i fizici, sedeo je u klupi sa jednim muslimanom i jednim Hrvatom. Iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov izbor za nastavak školovanja bio je bogoslovija.

Nakon školovanja u Tuzli, završio je šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu. U njoj je bio zapažen kao dobar pojac, bio je drugi tenor. Voleo je da peva i u selu, pa su ga zvali "pjevalica“. U Sarajevu je bio član društva "Trezvena mladež“ koje se borilo protiv opijanja i pušenja.

U Beograd je došao 1936. godine, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio. U Beogradu ga je zatekao i Drugi svetski rat.

Početkom rata da bi se izdržavao radio je na beogradskim građevinama, a to mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića, koji je bio iguman manastira Svete Trojice, odlazi 1942. u ovaj ovčarsko-kablarski manastire gde je proveo sledeće dve godine rata. U to vreme njegovog brata Dušana ubile su ustaše.

NA OVOJ BEOGRADSKOJ OPŠTINI TRČE ZA PATRIJARHA PAVLA: Počinje "Rakovačko leto" (FOTO)

Godine 1944. zaposlio se kao veroučitelj i vaspitač u domu za decu izbeglu iz Bosne u Banji Koviljači. Kada je decu izvodio na reku jedan dečak je počeo da se davi i Gojko je skočio u hladnu vodu da mu pomogne. Ubrzo se teško razboleo od tuberkuloze, zbog koje su mu lekari davali samo tri meseca života. Otišao je tada u manastir Vujan gde je živeo neko vreme izolovan od ostalih monaha i uspeo je da se izleči od ove bolesti.

Ime Pavle dobio je 1948, godine, pošto ga je u manastiru Blagoveštenju zamonašio njegov duhovnik Makarije. Od 1949. do 1955. godine bio je u monaškom bratstvu manastira Rače, Školsku 1950/51. godinu proveo je kao učitelj zamenik u prizrenskoj Bogosloviji Kirila i Metodija. U čin jeromonaha unapređen je 1954, protosinđel je postao 1954, a arhimandrit 1957. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Odluku Sinoda da ga pošalje u Atinu, u manastir Raču mu je doneo profesor prota Steva Dimitrijević.

Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Čin posvećenja obavio je patrijarh srpski Vikentije. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi svetog Đorđa.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. Često je putovao, obilazio i služio u svim mestima svoje Eparhije. Sa kosovskim egzodusom, Prizrenska bogoslovija Svetog Kirila i Metodija je privremeno premeštena u Niš, a sedište Raško-prizrenske eparhije iz Prizrena u manastir Gračanicu.

Po svojoj eparhiji je uglavnom išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do manastira Gračanice. Gde nije mogao peške išao je autobusom jer eparhija nije imala auto, kasnije je eparhija imala jedan "varburg“.

PATRIJARH PAVLE KAKVOG NIKADA NISTE VIDELI: Pogledajte fotografiju iz mladosti sveca koji je bio među nama! (FOTO)

Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je 1988. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ceremoniju je izvršilo 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Izbor je obavljen za života prethodnog patrijarha, Germana, zbog njegove dugotrajne teške bolesti na predlog lekarskog Konzilijuma Vojnomedicinske akademije koje su potrvđene stručnim nalazom.

Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao:

- Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.

Kasnije je o tom izboru za patrijarha rekao „nisam očekivao, još manje želeo“.

Bavio se i naučnim radom. Između ostalog, objavio je monografiju o manastiru Deviču, Devič, manastir Svetog Joanikija Devičkog... Za vreme mandata patrijarha obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i informativna služba Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje Pres.

Imao je značajnu ulogu u prevazilaženju raskola mitropolije novogračaničke u Americi koji je trajao više decenija.

TAKO JE GOVORIO PATRIJARH PAVLE: Prošlo je 6 godina od smrti našeg sveca!

Sa druge strane, patrijarh Pavle nije nikada glasao odnosno izlazio na izbore. Međutim,  povodom referenduma o novom ustavu Republike Srbije 2006. televizijskim obraćanjem građane pozvao je da (glasanjem) ispune svoju "najsvetiju dužnost“ pa i sâm izašao da glasa.

Svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio je liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče je bio na večernjoj službi u Sabornoj crkvi zajedno sa ostalim sveštenicima za pevnicom. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.

Dana 8. decembra 2005. primljen je na lečenje u Vojnomedicinsku akademiju zbog povrede kuka prilikom pada u svojim odajama. Ubrzo se oporavio od ove povrede i vratio u Patrijaršiju. Pred Vaskrs 2006. se opekao vrelom vodom prilikom kupanja, pa je ponovo otišao na VMA gde je dočekao ovaj praznik, ubrzo se oporavio i vratio svojim obavezama u Patrijaršiji.

Opet je 13. novembra 2007. godine primljen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju, veoma iscrpljen i sa jakom upalom pluća. Tu je proveo dve godine na oporavku i lečenju, do svoje smrti. Umro je u nedelju, 15. novembra 2009. godine oko 10.45 časova.  Od nedelje 15. novembra do četvrtka 19. novembra telo patrijarha Pavla nalazilo se u Sabornoj crkvi gde su neprestano čitane molitve i gde su vernici, koji su pravili kilometarske kolone, dolazili da mu odaju počast.

Sahranjen je 19. novembra, po sopstvenoj želji izraženoj u testamentu, u manastiru Rakovica. 

Inače, povodom 100 godina od rođenja,  u Srbiji je 2014. godine objavljena poštanska marka sa likom patrijarha Pavla koji je umeo da se našali i koji je ostavio mnogo anegdota iz svog života.

(Telegraf.rs / Izvor: wikipedia)