Manji doprinosi znače veće plate?
Telegraf.rs pre nekoliko dana objavio informaciju da su doprinosi i porezi na zarade u Srbiji najveći na svetu. U međuvremenu, reagovao Fiskalni savet, ali i privrednici vodećih srpskih kompanija koji navode da bi ušteđen novac usmerili na plate radnika
Fiskalni savet predložio je meru kojom bi se opterećenje zarada doprinosima smanjilo sa 64 na 54 odsto od 2013. godine. To bi moglo da smanji stopu nezaposlenosti, ali, što je još važnije, da utiče na povećanje plata zaposlenih u mnogim firmama.
Predstavnici uspešnih srpskih kompanija, poput "Laste", "Delta holdinga" i koncerna "Bambi - Banat" kažu da bi novac, ušteđen na ovaj način, usmerili na plate svojih radnika.
SPREČITI KRIZU JAVNOG DUGA
Fiskalni savet nedavno je upozorio da je javni dug premašio dozvoljenu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda i da je već sada dostigao 50 odsto BDP-a. Kako bi država izbegla krizu javnog duga, Savet je predložio da se najkasnije do avgusta poveća stopa PDV-a sa 18 na 22 odsto, odnosno sa osam na deset odsto, uz istovremeno zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija u ovoj i idućoj godini.
Druga faza, od početka 2013. predviđa smanjenje opterećenja zarada sa 64 na 54 dinara na svakih 100 dinara neto zarade za prosečne plate.
SRBIJA IMA NAJVEĆE DOPRINOSE NA PLANETI
Generalni direktor "Laste" Velibor Sovrović smatra da će smanjenje opterećenja na zarade uticati na to da se smanji siva zona radne snage.
- To će uticati da poslodavci prijavljuju radnike koji kod njih rade na crno. U prvih šest meseci može se očekivati da će razliku zbog smanjenja obaveza preduzeća zadržati za sebe, ali da će ih kasnije preneti na plate - kaže Sovrović.
Potpredsednica "Delta holdinga" Jelena Krstović misli da je povećanje PDV-a neophodno, ali i da je potrebno da se u istom paketu sprovede rasterećenje poreza za zaposlene za dva odsto. Zatim bi usledilo i najavljeno smanjenje optrećenja zarada sa 64 na 54 odsto.
- To će sigurno imati uticaja na relaksaciju poslodavaca i privrede, ali efekte ne možemo očekivati odmah. Treba očekivati da bi poslodavci tu razliku usmerili na povećanje plata zaposlenih - objašnjava Krstovićeva.
Imajući u vidu da bi rast PDV-a uticao na povećanje cena i smanjenje kupovne moći generalni direktor koncerna "Bambi-Banat" Miroslav Miletić takođe misli da bi povećanje poreza i rasterećenje zarada trebalo da se desi u isto vreme, jer bi u tom slučaju to dalo najbolje rezultate.
- Smanjenje poreza i doprinosa imaće uticaja na zaustavljanje povećanja nezaposlenosti, ali da bi bilo više zaposlenih potrebne su investicije u proizvodnju. Da li bi se novac od smanjenja opterećenja zarada usmerio u plate, zavisi od poslodavca. Mi u koncernu najverovatnije bismo ga usmerili za povećanje zarada - ističe Miletić.
(M. S. / 24sata.rs)