LABUD SEJE PANIKU NA SVETOM STEFANU: Turisti paniče, boje se zaraze

Crvenokljuni labud je prethodnih dana izazvao pažnju i zabrinutost turista i građana koji su u nekoliko navrata tražili da mu se pruži pomoć

Crvenokljuni labud (Cyngus olor), koji već nekoliko dana boravi na plaži u blizini Svetog Stefana nije neuobičajen i ne postoji razlog za zabrinutost jer je ptica u odličnom stanju i zdrava, saopšteno je iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.

Preporučujemo

Spasao je labuda od smrti, a onda mu se on zahvalio na NEVEROVATAN NAČIN (FOTO)

Crvenokljuni labud je prethodnih dana izazvao pažnju i zabrinutost turista i građana koji su u nekoliko navrata tražili da mu se pruži pomoć.

- Želimo da objasnimo građanima da, ukoliko je reč o zdravim jedinkama, što je slučaj sa labudom na Svetom Stefanu, nema razloga za zabrinutost, posebno ne kada su u pitanju divlje ptice kojima prija otvorena voda i hladnije vreme - navodi se u saopštenju.

Iz Centra preporučuju da ptica ima pristup pitkoj vodi uz preporuku da je ne hrane hlebom.

- Ukoliko žele da nahrane labuda, to mogu učiniti kukuruzom ili pšenicom - navodi se u saopštenju.

Crnogorski mediji podsećaju da je u februaru ove godine, takođe, primećen labud u Bokokotorskom zalivu koji je tamo boravio nekoliko dana.

Mapa njihove distribucije u Italiji pokazuje da je realno očekivati sve veći broj ovakvih usamljenih slučajeva.

“Na severnoj obali Jadrana zimi i leti obitavaju jata od nekoliko stotina crvenokljunih labudova, često ili isključivo na morskoj obali, gde nalaze dovoljno prirodne hrane - algi, školjki i drugih biljnih i životinjskih organizama, čestih u hranom bogatom plitkom moru”, navodi se u objašnjenju Centra.

Inače, njihova je populacija u tom kao i u ostalim delovima Evrope od 80-ih godina u ogromnom porastu.

Inače labudovi su zbog svoje teritorijalnosti izuzetno ratoborni i odlično podnose hladnoću, te stoga i biraju hladnije krajeve za svoj boravak.

Hrane se najčešće podvodnom vegetacijom što opravdava i dugačak vrat. Ponekad jedu i manje ribe, školjke i insekte. Raspon krila im može doseći dva metra, a mogu težiti 15 kilograma.

Snažna krila im omogućavaju prelete i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdilišta na severu.

Monogamni su i ostaju sa odabranim partnerom do kraja života koji se kreće između 20 i 50 godina. Brižljivi su roditelji i zajednički se brinu o potomstvu.

(Telegraf.rs / Tanjug / Foto: Ilustracija)