Srbinu i Hrvatu postavili ista pitanja: Iznenadićete se odgovorima i videti KAKVA NAS BUDUĆNOST ČEKA!

Cilj teksta bio je da se kroz gledišta i stavove dvoje ''običnih'' mladih ljudi prikaže život u Srbiji i Hrvatskoj postavljajući im ista pitanja

Miloš Lazić je 29 - godišnji Kragujevčanin koji radi i živi u Beogradu. Završio je Fakultet političkih nauka i opredelio se da uz pomoć novinarstva zarađuje za hleb. Zdenko Rožac iz Rijeke takođe ima 29 godina i završio je tehničke nauke.

Preporučujemo

BLOGERI IZ SVETA DOŠLI PRVI PUT U SRBIJU: Ono što ih je ODUŠEVILO je lekcija svima nama!

Cilj teksta bio je da kroz gledišta i stavove dvoje ''običnih'' mladih ljudi prikažemo život u Srbiji i Hrvatskoj postavljajući im ista pitanja.

Odgovori su možda i iznenađujuće slični, pa ako na ovom malom uzorku išta možemo da zaključimo, to je da je razlika samo u imenu države.

Šta mladima najviše nedostaje u Srbiji / Hrvatskoj?

Miloš: Mislim da im nedostaje malo više sreće sa državom. Kada bi se povećale šanse za normalno zaposlenje, naročito po završetku fakulteta, smanjio bi se broj onih koji sreću traže ''preko grane''. Velika je sramota za državu da im novopečeni akademski građani godinama greju klupu na birou, a ona tim povodom ne radi ništa da ih sa te klupe ubaci u teren.

Zdenko: Mladima ovde u Hrvatskoj nedostaje pre svega perspektiva, kao i mogućnosti da čovek radi ono što voli i da za to bude adekvatno plaćen. Takođe, stil života se dosta razlikuje od onog koji žive naši vršnjaci u drugim evropskim državama.

Čega bi se najradije oslobodio iz svoje zemlje?

Miloš: Voleo bih da to bude oslobođenje od averzije prema komšijama. Ubeđen sam da su mržnja i netrpeljivost na Balkanu veštačka tvorevina, jer očigledno to nekome odgovara zarad ostvarenja sebičnih geopolitičkih ciljeva. Ja na Balkan gledam kao na kuću u kojoj jedna velika porodica živi u posebnim sobama koje je pregradio zlonamerni komšija od preko puta.

Zdenko: Voleo bih da se moja zemlja oslobodi zatucanosti i opterećenosti prošlošću. Voleo bih da se ljudi okrenu pozitivnijim razmišljanjima i emocijama. Da se bave produktivnim stvarima. Da gledaju napred.

U čemu je najveća prednost života za mlade u Hrvatskoj/Srbiji?

Miloš: Najveća prednost su ljudi. Ima nas svakakvih, sa najrazličitijim karakterima i pogledima na svet, ali ne znam gde se to još u svetu potpuni neznanci nazivaju "braćom", gde te u prodavnici nazivaju "komšijom" na prvi pogled i gde se toliko viđaš sa ljudima mimo Nove godine i Božića. Treba malo proputovati po Evropi i svetu i pogledati kako funkcionišu stranci. Posle toga se najbolje vidi taj naš "duh" koji prepoznaju i gosti iz inostranstva.

Zdenko: Nema nekih velikih razlika u odnosu na ostale susedne zemlje, to je više-manje sve isto. Eto, trenutno bih možda istakao članstvo u EU, jer ono pruža određene povlastice.

Gde vidiš sebe za 10 godina u Srbiji/Hrvatskoj?

Miloš: Ako se poklope neke kockice, za 10 godina se uopšte ne vidim u Srbiji. Iako bih više od svega voleo da se razvijam u svojoj zemlji, odavno ne gajim nadu da će se nešto promeniti na bolje. Voleo bih da svoju šansu za normalniji život potražim u inostranstvu. Ne želim ništa više od prosečnog života - da se ne žickam za klopu na kraju meseca, da ne razmišljam o tome da li ću imati sutra svoj krov nad glavom ili dovoljno novca da prehranim dete jednog dana, a ne postanem socijalni slučaj kada dođe vreme za penziju. U Srbiji je, po mom mišljenju, sve ovo jedna velika lutrija.

Zdenko: Vidim se kao čovek na određenoj poziciji sa koje bih imao mogućnost da pružim šansu mladim ljudima iz oblasti kojom se bavim. Ne znam da li će to biti u Hrvatskoj ili nekoj drugoj zemlji. Videćemo.

Da ti na kratko daju vlast, šta bi odmah promenio u svojoj zemlji?

Miloš: Za ono šta bih ja promenio, nedovoljna je "vlast na kratko". Mnogo je vremena, žrtvovanja, upornosti i magije potrebno da državom zavladaju stručni, mudri i pošteni političari.

Zdenko: Promenio bih obrazovni sistem, uložio bih u njega sve raspoložive resurse. Obrazovanje je temelj za kvalitetniji i bolji život. Stvarao bih perspektivu za mlade ljude, radio bih na razvoju svih ostalih industrijskih grana, mimo turizma.

Šta bi poručio mladima u komšijskoj Hrvatskoj (odnosno Srbiji)?

Miloš: Susedi, dođite na kaficu! Ovoliko lepih devojaka po kvadratnom metru može da se vidi samo kod nas i vas.

Zdenko: Trudite se da živite svoj život, što kvalitetnije. Ulažite u sebe na svim poljima, razvijajte se kao ličnost. Putujte, upoznajte ljude, različite kulture, družite se. Ne gledajte glupe emisije i vesti preko kojih se manipuliše i stvara nepovoljna klima među nacijama. Ulagati u sebe i svoje znanje. Postavite sebi određeni cilj i idite prema njemu.

(Telegraf.rs)