ŽRTVA NASILJA MOŽE DA BUDE SVAKO: Nataša Živanović otkriva kako da je prepoznate dok nije KASNO!

Nasilje u porodici nije privatna stvar, već je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti

Zahvaljujući formiranju timova za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, zaštita žrtava postala je sveobuhvatnija, jer osim policije i tužilaštva, u otklanjanje posledica i sprečavanje ponavljanja ove vrste krivičnih dela uključeni su i zdravstvene ustanove, Centar za socijalni rad, Sigurna kuća ali i nevladin sektor.

Preporučujemo

STIŽU STROŽE KAZNE ZA PEDOFILE I SILOVATELJE U SRBIJI: Razmatraće se i uvođenje KASTRACIJE, ako neko podnese inicijativu!

Koordinator takvog tima u niškoj Policijskoj upravi je Nataša Zorić Živanović, koja je sa koleginicom Marijom Ranđelović zadužena da svaka od ovih službi reaguje na vreme i u skladu sa svojim nadležnostima uradi sve što je potrebno da žrtva bude zaštićena, a nasilnik procesuiran.

- Sve počinje prijavom da je je došlo do nasilja u porodici, nakon čega sledi neodložno postupanje policijske patrole koja ima obavezu da razdvoji žrtvu i nasilnika, spreči dalju eskalaciju sukoba i da obezbedi eventualne dokaze ako je recimo došlo do lomljenja nameštaja ili povredjivanja oštećene osobe. Dalji rad obavljaju inspektori Odeljenja kriminalističke policije u skladu sa takozvanim Opštim i posebnim protokolom o postupanju za ovakve slučajeve. Odmah obaveštavaju Osnovno javno tužilaštvoi dežurnog radnika Centra za socijalni rad koji u prisustvu policje obavlja razgovor sa žrtvom, nakon čega zajedno procenjuju njenu ugroženost. Od ishoda ove procene zavisi da li će žrtva biti smeštena u Sigurnu kuću ili drugo bezbedno mesto – objašnjava koordinatorka.

Ona naglašava da žrtva može biti svako, te da su i razlozi narušenih odnosa koji eskaliraju nasiljem u porodici, različiti.

- Sukob obično počinje verbalnim nasiljem koje prerasta u fizičko. Međutim, pogrešno se smatra da je nasilje samo fizički napad, jer ono može biti psihičko, seksualno, ekonomsko.... Razlozi su različiti, često je to manjak novca, ali takvih pojava ima i u porodicama boljeg materijalnog statusa. Bez obzira na te razlike, javnost, posebno žrtve, moraju da shvate da nasilje u porodici nije privatna stvar već je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Svaki vid nasilja treba da bude prijavljen bilo nama, tužilaštvu, zdravstvenoj ustanovi, Centru za socijalni rad. Mi smo krajnje ozbiljno prišli ovom problemu, naši policijski službenici su edukovani za postupanje u ovim krajnje osetljivim situacijama. Cilj nam je da osnažimo žrtvu da prijavi nasilje i da se izbori sa nasilnikom do kraja jer ima slučajeva povlačenja krivičnih prijava pre okončanja gonjenja – naglašava Nataša Zorić Živanović.

Kako ističe koordinatorka, veoma je važno da žrtve ne prezaju da svoje mučitelje prijave strahujući zbog reakcije sredine, osećaja sramote ili straha, jer se nasilje u porodici nikada ne završava pojedinačnim incidentima nego se po pravilu ponavlja, a često i eskalira.

(D.R.)