Vernici slave SVECA kojeg su zbog PRAVE VERE bacili ZVERIMA!

Nakon brojnih mučenja, predali su ga zverima da ga pojedu i zveri su pred njim postale krotke, a lav koji je pušten na njega progovorio je ljudskim glasom

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog sveštenomučenika Evtihija.

Preporučujemo

Sveti Evtihije bio je rodom iz Sevastopolja. Nakon što je čuo Hristovo Jevanđelje ostavio je svoje roditelje i prijatelje i pridružio se apostolu Jovanu Bogoslovu. Pratio ga je svuda i podražavao njegov život i naučio se nebeskoj mudrosti i iscrpeo je od njega Božiju blagodat. Napunio se apostolske revnosti i junački je iskorenjivao idolopokloničku zabludu.

Isto tako nakon što je sreo svetog apostola Pavla, sveti Evtihije je počeo da ga prati kao zvezda sunce i mnogo se potrudio sa njim propovedajući Jevađelje i junački podnoseći sve nevolje. Zato se smatra da je sveti Evtihije učenik obojice, svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.

Sveti Evtihije je nazivan apostolom od manjih, iako se ne spada u sedamsedesetoricu apostola. Zaslužio je da ga nazivaju apostolom zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Hristovog Jevanđelja i što su ga oni postavili za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve i zato što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista, ne samo sa njima nego i sam. Ustvari on i nije putovao sam, njegov večiti saputnik bio je anđeo Božji koji mu je davao snagu i unapred mu govorio šta će mu se dogoditi. Ovaj Hristov apostol je svuda sa trpljenjem podnosio tamničke okove i mučenja, junački stradajući za svog Gospoda.

Jednom su ga u tamnici dugo morili glađu i njemu je od Boga bio poslat hleb, a donela ga je nevidljiva ruka. Ovim hlebom se toliko okrepio da uopšte nije osećao muke na koje su ga stavljali. Drugom prilikom kad su ga nagog obesili na mučilištu i počeli da mu stružu kožu, iz njegovog tela je krenula da teče krv koja je ispunila vazduh divnim mirisom. A kada su ga posle ovoga bacili u vatru, iznenada je zagrmelo sa neba i pala je velika kiša sa snegom, pa se vatra ugasila, a svetitelj je ostao živ i nepovređen, slaveći Boga.

Kasnije su ga predali zverima da ga pojedu, ali su zveri pred njegovim licem postajali krotki kao ovce. Najčudnije što se desilo je to što je lav koji je bio pušten na njega progovorio ljudskim glasom i gromko je propovedao veličinu Gospoda i Spasa Isusa Hrista i time je zaprepastio sve koji su to gledali. Šta je tu čudnovato? Onaj ko je u prošlosti mogao da otvori usta Valamovoj magarici da govori kao čovek, zar nije mogao da učini i da usta lava progovore na ljudski način i da ukaže na izobličenje i posramljenje neznabožaca, a na slavljenje svemoguće Svoje sile? Jedan isti Gospod prisustvovao je i učinio čuda i tada i sad ovde.

Što se tiče toga kako je sveti apostol Evtihije okončao svoj podvig, zna se da je svezan odveden iz Efesa u svoju postojbinu Sevastopolj i tamo je skončao. Njegovu svetu glavu su odekli mačem, a Gospod Isus je ovenčao divnim vencem pobede.

(Telegraf.rs)