AGENT ČEDO NIJE JEDINI HRVATSKI ŠPIJUN U SRBIJI: U našoj zemlji deluje više od 200 OBAVEŠTAJACA, tvrde stručnjaci

Svoje ljude ovde imaju i nemački BND, britanski MI6, američka CIA, ruski FSB, austrijska HNA, turski MIT, ali agente ovde imaju i države regiona, kao što su Slovenija (SOVA), Bosna (OSA), Albanija (Sigurimi)

U Srbiji u ovom trenutku radi oko dvadeset stranih obaveštajnih službi, čiji ukupni broj špijuna prevazilazi 200, tvrde dobro obavešteni izvori Informera.

Preporučujemo

BIVŠI DIREKTOR VBA: U Srbiji nije otkriven samo jedan špijun, već cela mreža

Penzionisani major RSK Čedo Čolović, koji je u petak uhapšen u Beogradu, nije jedini strani agent koji deluje u prestonici. Svoje ljude ovde imaju i nemački BND, britanski MI6, američka CIA, ruski FSB, austrijska HNA, turski MIT, ali agente ovde imaju i države regiona, kao što su Slovenija (SOVA), Bosna (OSA), Albanija (Sigurimi).

Prema rečima ovog izvora, ove službe za svoje matične države sakupljaju različite podatke.

AGENT ČEDO ČOLOVIĆ UHAPŠEN DOK JE BEŽAO U HRVATSKU: Otkriven identitet osumnjičenog za špijunažu

- Nemci i Austrijanci imaju mnogo firmi koje posluju u Srbiji, pa su zato svoju operartivu usmerili pre svega na takozvanu poslovnu i industrijsku špijunažu. S druge strane, Amerikanci i Britanci su više orijentisani na takozvani politički faktor, a za njima ne zaostaju ni Rusi, koji uz to moraju da "pokriju" svoja strateška ulaganja... Bosanska OSA i albanski Sigurimi su takođe orijentisani na političke prilike u Srbiji - kaže ovaj dobro upućeni izvor, ističući da je uhapšeni Čolović samo jedan od hrvatskih špijuna koji rade u Srbiji, a da su drugi doskora bili na veoma važnim političkim funkcijama u AP Vojvodina.

Sa ovim tvrdnjama slaže se i kriminolog Zlatko Nikolić, koji veruje da je za jednu zemlju čak i uvredljivo ako nije zanimljiva špijunskim službama.

Špijun u centrali SPO radio za Mađarsku i Čehoslovačku

- Broj agenata zavisi od obima posla. Zadatke najčešće završavaju ppreko ambasada i konzulata, a kao paravan za svoje delovanje često koriste i firme i nevladine organizacije - kaže Nikolić.

(Telegraf.rs)