MAJKA TEREZA POSTAJE SVETICA: Neki je zovu "anđelom siromašnih", a drugi tvrde da je uživala u patnji bolesnih i siromašnih

- Postoji nešto prelepo u gledanju siromašnih koji prihvataju sreću da pate poput Isusa. Svet dobija više kroz njihovu patnju - bio je njen odgovor na kritiku

Pola veka je Majka Tereza u utočištu u Kolkati u Indiji i drugim delovima sveta pružala pomoć nevoljenima i neželjenima. Za mnoge čiji je život dotakla bila je svetica i mnogo pre nego što je takvom priznao i Vatikan. A papa Franja će to formalno učiniti u nedelju, 4. septembra, na Trgu svetog Petra. Međutim, u nekim studijama akademika, tvrdi se da je ona bila samo "proizvod dobro marketinga".

Preporučujemo

MAJKU TEREZU PROGLAŠAVAJU SVETICOM U SEPTEMBRU: A sakrila je milione dolara pomoći i volela je kad siromašni pate!

- Oni najusamljeniji, najjadniji i umirući u njenim rukama dobili su saučešće i milosrđe utemeljeno na poštovanju prema čoveku - obrazložio je Nobelov odbor 1979. dajući joj nagradu za mir.

Bilo je to dugo putovanje za Agnes Gondža Bojadži, rođenu u imućnoj albanskoj porodici u Makedoniji 26. avgusta 1910. godine. Otac joj je umro kad joj je bilo osam godina, što je porodicu dovelo u teško finansijsko stanje. Već u 12. godini Agnes je znala da želi služiti Bogu i siromašnima. Kad joj je bilo 18 pridružila se Udruženju Sestara Naše Gospe od Loreta, irskoj zajednici sestara koja je vodila škole u Indiji. Uzela je ime Tereza, prenosi Hina.

U Indiju je iz Dablina stigla 1929. godine i podučavala je u školi za devojčice u Kolkati. Na ulicama ispred samostana svakodnevno je gledala onemoćale i siromašne beskućnike za koje niko nije mario.

Godine 1946. u vozu za Darjeling čula je Božji poziv da se pridruži Isusu u brizi za siromašne. Vatikan joj je godinu kasnije dopustio da napusti sestre Gospe od Loreta i otvori prvu školu u sirotinjskom delu Kolkate. Majka Tereza dobila je 1950. godine dopuštenje da pokrene vlastiti red, Misionarke ljubavi, s ciljem da se brine o onima za koje nema ko da brine. Udruženje danas ima 4.500 sestara i deluje u 133 zemlje.

Uzela je s ulica bolesne, očajne, odbačene ljude svih vera i odvela ih u utočište Nirmal Hridej (Čisto srce) gde su dobili pmoć. Ona i sestre njenog reda brinuli su i za siročad i mentalno obolele.

Papa će je proglasiti sveticom pošto je Vatikan priznao dva čudesna ozdravljenja pripisana njenom zalaganju, jedno u Indiji, drugo u Brazilu.

- Malenoj rastom, velikoj u veri, Majci Terezi poverena je misija širenja Božje ljubavi prema čovečanstvu, posebno za najsiromašnije od siromašnih. Kanonizacija je prilika da se ugledamo u hrišćansku junakinju i izuzetan uzor hrišćanskog života - saopštio je Vatikan.

Njena kanonizacija biće jedan od vrhunaca Franjine Svete godine milosrđa, koja završava 20. novembra.

Majka Tereza nije bila pošteđena ni kritika. Zamerali su joj nehigijenske uslove, izostanak medicinske pomoći onima koji pate, verski fundamentalizam, krštenja umirućih bez pitanja, prihvatanje novca od diktatora i finansijske nepravilnosti u vreme dok je njeno udruženje raslo.

U studiji kanadskih akademika tvrdi se da je ona proizvod dobrog marketinga, žena koja je za bolesne i siromašne pronalazila smeštaj u očajnim uslovima iako je imala pristup bogatstvu. List “Tajms od Indija”, izveštavajući o ovom kontroverznom eseju, prenose da je Majka Tereza pronalazila lepotu u patnji nemoćnih i da je bila više sklona da se moli se za sirotinju i bolesne nego da im pruži praktičnu pomoć. Istovremeno, Vatikan je veštim marketingom pokušao da skrene pažnju s činjenice da su očito zanemarili njena sumnjiva finansijska poslovanja.

- Postoji nešto prelepo u gledanju siromašnih koji prihvataju sreću da pate poput Isusa. Svet dobija više kroz njihovu patnju - bio je njen odgovor na kritiku.

Ali za one druge, posebno u Indiji, Majka Tereza bila je obožavana. Zbog njene žrtve zvali su je "anđelom siromašnih" i "sveticom iz kanalizacije".

Kad je primila Nobelovu nagradu, odbila je banket u svoju čast, vrednosti 7.000 dolara, i tim je novcem platila božićni obrok za 2.000 ljudi. Finansijski deo Nobelove nagrade u iznosu od 192.000 dolara usmerila je u svoje dobrotvorne ogranizacije.

Iako je od 1949. indijska državljanka, govorila je da pripada celom svetu. Privatna pisma objavljena nakon njene smrti pokazuju da je poslednjih 50 godina života imala ozbiljne dileme u svoju veru i očajavala što je izgubila kontakt s Isusom, ali to otkriće nije umanjilo njene zasluge u očima Vatikana.

Majka Tereza umrla je 5. septembra 1997. u 87. godini, a indijska vlada priredila joj je državnu sahranu u sedištu Misionarki ljubavi u Kolkati. Danas je to mesto hodočašća njenih sledbenika. Njena mala soba na prvom spratu sačuvana je kakva je bila i odražava asketski život. Iznad skromne postelje je kruna od trnja, Isusova slika i natpis: "Moj poziv je ljubav".

(Telegraf.rs/ Hina)