ČIČA LJUBA OTKRIO TAJNU ZDRAVICA: Šumadinac OBJAŠNJAVA kako su to nekada radili PROFESIONALCI! (FOTO) (VIDEO)

- U Bosni postoji dolibaša, čovek koji je uz domaćina i koji govori prvu, drugu, treću zdravicu dopuštajući, naravno, i gostima nešto da dodaju ako znaju i umeju. Dolibaše su bili ljudi obdareni da lepše govore - razjašnjava Ognjanović

Svako je bar jednom u životu poželeo da na slavlju svojih najbližih održi zdravicu, kaže nešto rečima koje će imati težinu i svečarski karakter i ručak učiniti posebnim. Nekada su postojali zdravičari, profesionalci za ove prilike.

Oni su znali kako treba da bude izrečena prva zdravica na slavlju, kako druga, peta, i čak 11. zdravica. Svaku (na)zdravicu je pratila čaša rakije ili vina!

PLAMEN, MRGUD, GLJEB, ZDRAVICA, OMILJEN, GRANIT: Evo najluđih imena koje Srbi daju deci!

Telegraf je za savet pitao jednog od najpoznatijih srpskih zdravičara, jednog od poslednjih koji još znaju kako valja nazdraviti u kojoj prilici. On je Ljubodrag Ognjanović iz varoši Rača kraj Kragujevca. Na pitanje za savet samo reče- zamislite da ste na venčanju, valja nam nazdraviti mladencima.

- Mladence naše na venčanje ispratio Sveti Luka, da im vazda bude srećna ruka. Doček'o ih Sveti Toma, da veselo i radosno dođu doma. Draga deco, bog vas obdario svakom srećom, a najviše zdravom i jedrom decom. Pa da dobijete bar tri ćerke i četiri sina, na radost i sreću nama svima, a na diku i ponos vašim roditeljima. Draga deco, sve ste čuli, neka bude tako, sad na poso krenite polako - završava zdravicu Ljubodrag Ognjanović, šeretski se smeškaći pod brcima dugačkim više od pola metra.

On pojašnjava da ima zdravica namenjenih za slave, venčanja, rođenje dece, za sabore i crkvene svečanosti. Kada je reč o slavskim, može da se napija čak i 11 zdravica- za domaćina, domaćicu, kumove, komšije, prijatelje.

Ovo je najbolja zdravica koju je neki kum održao na svadbi! (VIDEO)

- Nazdravlja se uz prvu čašu, pa uz drugu, i nije to po nekom redu i značaju nego pravo da vam kažem da bi se što više popilo - opet se smeška Ognjanović koji kada ga pitaju odakle je odvraća "iz srca Karađorđeve Šumadije".

On kaže da je dosta zdravica zapisano, da su ih sačuvali etnolozi i oni kojima je bilo bitno da se one ne zaborave. Kao i svugde, i ovde ima "novokomponovanih" zdravica, kaže Ognjanović zvani Brka, napominjući da je i to bolje nego zdravicu prepustiti zaboravu.

- Svaka zdravica mora da počne napomenom kome se zdravičar obraća- brate domaćine, dragi gosti, čestiti gosti, kume, stari svate...Suština govora koji sledi je lepa reč i najlepše želje od srca. Deo zdravica ja znam napamet, ali uvek se nešto doda, promeni, poboljša, prilagodi. (Na)zdravičar mora da bude domišljat i duhovit čovek, on se oslanja na usvojenu tradiciju, ali mora u hodu da smišlja zdravicu. Lepota je u biranim rečima i plemenitim mislima, u dosetkama, porukama i željama, u nadanjima i opomeni za mudro življenje - pojašnjava ovaj Šumadinac.

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Kojim pićem se ne nazdravlja u Mađarskoj?

On kaže da je nekada postojao profesionalni zdravičar, profesionalac po znanju, ali amater po prihodima, jer se zdravičar ne plaća.

- U Bosni postoji dolibaša, čovek koji je uz domaćina i koji govori prvu, drugu, treću zdravicu dopuštajući, naravno, i gostima nešto da dodaju ako znaju i umeju. Dolibaše su bili ljudi obdareni da lepše govore - razjašnjava Ognjanović.

Zdravičar obično sedi u čelo sofre i nije uputno da na tom mestu bude nevičan govornik. Kada se zdravica drži, ostali prestaju sa jelom i pićem i u tišini slušaju, tretirajući ovaj momenat kao svečanost. Običaj je da se posle zdravice pola zdravičarske čaše popije stojeći, a pola sedeći.

Ljubodrag Ognjanović je spokojan što se tiče očuvanja zdravica u Šumadiji jer tradiciju nastavlja njegova najmlađa unuka Valentina. Ona već na svečanostima i takmičenjima govori zdravice.

(Marija Raca)