Ovo su 3 stvari zbog kojih Putin voli Erdogana, ali i 3 zbog kojih ne želi očima da ga vidi (FOTO)

Pomirenjem će i Turska i Rusija mnogo dobiti, ali neće sve biti med i mleko

"Erdogan i Putin zaljubljeni par" - vikala bi mala deca na ulici da nemaju pametnijeg posla, ako bi htela da opišu današnji susret dvojice, mesecima smrtno posvađanih državnika u Sankt Peterburgu.

Preporučujemo

Erdogan: Neka EU i SAD gledaju svoja posla

Rusija je, rekao je ruski lider, “spremna da obnovi ekonomsku saradnju i ostale odnose s Turskom”, a turski čelnik izrazio mu je zahvalnost izjavom “kako je njegov poziv odmah nakon puča bio vrlo dobrodošao”.

Poseta turskoga predsednika Erdogana Rusiji njegov je prvi odlazak u inostranstvo nakon neuspešnog vojnog puča u Turskoj 15. jula, i ujedno njegov prvi susret s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon ozbiljnog zahlađenja odnosa dve države prošle godine kada je Turska srušila ruski avion na sirijskoj granici.

Vreme posete nije slučajno. Održava se tokom iznimnog zahlađenja odnosa Ankare i Zapada, prvenstveno zbog kritika koje Zapad upućuje turskoj vrhuški zbog masovne čistke “pučističkih, gulenovskih” elemenata u zemlji - što je činjenica koju će Rusija, evidentno je, iskoristiti kako se i nadala. U svakom slučaju, njihov je susret vrlo važan.

Svađa do koje je došlo krajem prošle godine rezultirala je veoma teškim rečima i optužbama, a zatim i potpunim prekidom političkih te drastičnim ograničenjem ekonomskih odnosa. Rusija je uvela sankcije Turskoj, obustavila letove, “zabranila” odlazak na godišnji odmor u Tursku i tražila izvinjenje.

Do laganog otopljavanja odnosa došlo je nakon višemesečne tišine, kada je Kremlj objavio da se Erdoğan izvinio za rušenje aviona te izrazio “žaljenje i saučešće porodici pilota koji je u tom incidentu poginuo”. Zauzvrat je Putin nakon pokušaja puča 15. jula izrazio podršku Erdoğanu, suzdržavajući se od kritika na račun turske čistke političkih protivnika i državnog i vojnog aparata.

Razlog zbližavanja je dvostruk i vrlo jednostavan: obe zemlje su otuđene od Zapada i ekonomski veoma zavisne jedna od druge - na kocki je previše novca i već dogovorenih (pa suspendovanih) projekata.

Da će se Turska upustiti u svojevrsnu romansu s Rusijom, jasno je dao do znanja i sam turski predsednik. Pre puta u Sankt Peterburg Putina je opisao kao “prijatelja” s kojim “želi otvoriti novu stranicu u odnosima”. Reč je, dodao je, o ponovnom “rođenju” odnosa.

- Posetu doživljavam kao prekretnicu u našim bilateralnim odnosima - izjavio je Erdoğan za rusku novinsku agenciju Tas, a razloge zašto to čini pobrojao je, doduše indirektno, u intervjuu za Le Monde u ponedeljak.

Erdogan zamera Zapadu mnogo toga oko njegovih reakcija na pokušaj puča (nešto i s pravom jer se zaista radi o demokratski izabranoj turskoj vladi, iako pritom zaboravlja svoj deo odgovornosti - višegodišnje stremljenje autokratiji).

- Zapadni svijet nije u skladu s vrednostima koje zagovara. Umesto da pokažu empatiju, zapadne vođe su reagovale suprotno. To nas rastužuje i neprihvatljivo nam je - poručio je Erdoğan. Pritom je optužio EU za neiskrenost te zapretio da će, karikirano, odvrnuti migrantsku pipu ako ne bude liberalizacije viznog režima. Okomio se i na posetu američkog državnog tajnika Džona Kerija Turskoj.

- Prekasno je. Šta još Amerikanci hoće? Njihov strateški saveznik se suočava s pučem i njima treba 45 dana kako bi poslali nekoga ovamo? To je šokantno - grmio je Erdogan, a zatim “udario” EU - i ionako jadnu perspektivu turskog članstva - u stomak izjavom kako turski narod ima pravo odlučiti hoće li uvesti smrtnu kaznu ili ne.

Pomirenjem će i Turska i Rusija mnogo dobiti, ali neće sve biti med i mleko. Oko nekih stvari, primera radi Sirije, teže će postići dogovor.

Dobre vesti su one na planu energetike, turizma, izvoza i uvoza i novih investicija.

Naime, samo dva meseca pre incidenta zbog rušenja aviona Rusija i Turska su postavile cilj povećanja međusobne trgovine na 100 milijardi dolara do 2023. godine. Ti planovi bili su u suštoj suprotnosti sa stvarnošću, imajući u vidu da je turski izvoz u Rusiju pao za 60,5 posto u prvih šest meseci ove godine.

Trpeo je i turizam: broj Rusa koji su putovali u Tursku ove se godine smanjio čak 87 posto. Zapeo je i projekt Turskog toka, plinovoda kojim bi se ruski plin preko Crnog mora i Turske dopremao u jugoistočnu Europu, ali i prve turske nuklearke koju je trebalo da grade Rusi.

Sve je to, smatra se, sada mačji kašalj za dvojicu moćnika.

Teže će biti razgovarati o Siriji, uprkos pomirljivom i nadobudnom Erdoganovu stavu uoči posete kada je govorio “da je primarni faktor mira u Siriji upravo Rusija” te da bi “Rusija i Turska trebalo zajednički da reše problem u Siriji”.

Iza tog tepanja stoje neumoljive činjenice: Rusija se u Siriji bori uz sirijski režim (protiv, tvrdi Moskva, terorista), dok je Turska članica SAD-om predvođene koalicije protiv IS-a (iako joj se prigovara da “borbu protiv IS-a” koristi za obračun s njoj omraženim kurdskim snagama). No, možda se, rekli bi neki, i ne moraju složiti baš oko svega i s apsolutno svima, nego samo oko onoga što će poslužiti njihovim trenutnim geopolitičkim ciljevima.

Oko čega su se Erdogan i Putin dogovorili

1. Energetski projekti

Gradnja prve turske nuklearke u suradnji s Rusima, što je projekt vrijedan 25 milijardi dolara, te Turski tok, plinovod koji bi ruski plin trebao dovoditi preko Turske u jugoistočnu Europu.

2. Turizam

"Spremni smo ugostiti naše ruske prijatelje u Turskoj", poručio je Erdoğan, navodeći kako nakon 15. jula u Turskoj nije stradao nijedan turista.

3. Obnova trgovinskih odnosa

Turski izvoz u Rusiju u prvoj polovini ove godine smanjio se na 737 miliona dolara, što je 60 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine. Turska se veseli ukidanju sankcija za uvoz njihova voća i povrća.

Oko čega se dvojica moćnika neće složiti

1. Sirija

Turska i Rusija podupiru suprotne strane u Siriji. Turska ne voli sirijski režim Bašara al-Asada kojega Rusija podržava, a Rusija, pak, optužuje Ankaru da podržava islamističke pobunjeničke skupine, od kojih neke smatra i teroristima.

2. Kurdi

Ankara prezire Kurdistansku radničku partiju (PKK) i optužuje Rusiju da ih finansijski podržava i naoružava.

3. Uticaj na Kavkazu i Crnom moru

Turska se razljutila zato što je Rusija aneksirala Krim i optuživala je Moskvu da krši prava krimskih Tatara koji imaju bliske odnose s Turskom.

(Telegraf.rs / Jutarnji.hr)