GODINA JE 1939. I DEČAK KOJI VOLI MUZIKU MOŽE DA JE SLUŠA SAMO AKO JE NAPRAVI: Neverovatna priča o Milosavu Dimitrijeviću

- Od dede sam naučio da pravim diple, pa i da sviram. To je bila moja igračka, i televizor i računar

Milosav Dimitrijević (84) iz sela Veliko Grkljane kraj Kruševca nije imao detinjstvo, nije se igrao kao mali, jer - trebalo je izvesti stoku na pašu. Voleo je muziku, ali roditelji su mislili na to hoće li dovoljno hleba biti na stolu, dok su telenti njihovog sina ostali u drugom planu.

Preporučujemo

Mislite da znate šta znači ZADNJA RUPA NA SVIRALI? E, pa POLA SRBIJE ne zna!

Da bi imao na čemu da svira, u beskonačnim pastirskim satima, sam je sebi napravio prvi instrument, od onoga šta se u prirodi može prikupiti. Napravio je sviralu od tikve i zovinog drveta.

U sledećih sedam decenija napravio je i polomio mnogo ovakvih instrumenata. Na taj je način voleo muziku i pokazivao svoj talenat, uglavnom sebi i vršnjacima. I danas to čini praunucima. Sada je zbunjen, kako detetu može "mrtvi" računar biti interesantniji od muzike koju prave biljke što rastu oko nas.

- Stoku sam čuvao i pre školskih dana, i tada sam napravio prvu sviralu. Kod nas se to zove diple. Pisak je od drveta zove, ali i sama svirala. Na njoj su i rupice za prebiranje. Eto, na ovim diplama sam morao da uglavim malo konca oko piska utisnutog u prut od zove. Na dnu svirale je polovina osušene tikve - objašnjava starina prebirajući reči da bi kazao da je tikva zapravo rezonator.

I tikva je teško povezana sa prutom od zove, umetanjem novinskog papira. Milosav kaže da je zova izabrana jer je šuplja, a polovina tikve je idealan rezonator iz prirode. Bio ili ne idealan, tikva je najdostupnija u selima, posebno u vreme kada su ovo bile jedine igračke, jedina zabava.

- Od dede sam naučio da pravim diple, pa i da sviram. To je bila moja igračka, i televizor i računar. Muziku sam slušao kao mali ako sam je sam napravio, nije bilo kao sada. Kasnije sam imao gde da je slušam, ali mi je uvek bilo draže sam da sviram. Kada srce od sreće zbog nečega poskoči, kada sam sam i gledam neku lepotu, najdraže mi je da zasviram - kaže Milosav.

Ovaj starac, rođen 1932. godine kaže da bi samo još voleo da shvati kako unuke nikada nije mogao da zainteresuje da bar jedne diple naprave.

Milosav ima dva sina, četvoro unučadi i četvoro praunučadi. Najmlađi su mali za sviranje, a ostale to ne zanima. Ipak, znaju da Milosava zanima, pa on u starim danima stiže na sabore i manifestacije po Srbiji, da svojim svirkom i narodnom nošnjom podseti sve one koji ne bi mogli dan bez interneta da van monitora postoji čudesni svet koji nestaje jer je malo kome još interesantan.

Diple su zapravo instrument koji se stastoji od dve cevi, ali Milosav tvrdi da se u njegovom kraju instrumet kao njegova svirala takođe zove diple.

U Srbiji ima dosta narodnih muzičkih instrumenata. U njih se ubrajaju svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvodi kućne radinosti, dečjih ruku, seoskih majstora ili fabričke proizvodnje.

Među dečjim muzičkim instrumentima nailazi se na najveću raznovrsnost. Svako godišnje doba daje deci nove materijale za građenje muzičkih instrumenata. To su svirale od vrbe, zove, truba borija od mlade kore drveta, od žitne stabljike, trava i list, guslice od kukuruzovine. Najrasprostranjeniji i najkarakterstičniji ovakav instrument u Srbiji je svirala.

Poslušajte kako zvuče njegove diple:

(Marija Raca)