NAJTEŽA PRIČA U SRBIJI: Markovići imaju petoro dece, DVOJE JE TEŠKO BOLESNO, krov nad glavom imaju JOŠ 4 DANA! (VIDEO)
- Gde god da tražim stan čim kažem da imam petoro dece svi kažu: "Žao nam je, ne možemo vam izdati". Na ulicu ne možemo ali kako vidim moraćemo ispod mosta - priča Nikoleta Marković koja ima petoro dece, od kojih je dvoje bolesno, kao i suprug
Posle 14 godina podstanarskog života u Bežanijskoj ulici u Zemunu, sedmočlana porodica Marković mora da napusti stan u kojoj su živeli jer je gazda rešio da proda tu nekretninu. Iako naizgled lako iznajmiti stan, Markovići, koji žive od 30.000 dinara socijalne pomoći i dečijeg dodatka, hrane se u narodnoj kuhinji i čija su tri člana ozbiljno bolesna, uverili su se da je to trnovit put pogotovo ako imate decu.
Preporučujemo
UPOZORENJE ZA GRAĐANE SRBIJE: Večeras za samo tri sata pada 20 mm kiše, EVO KOJI SU DELOVI ZEMLJE NAJUGROŽENIJI!
MESEC DANA OD STRAŠNOG ZLOČINA U ZAJEČARU: Jecaji i tuga, NEVERICA zbog svega što je MONSTRUM URADIO ANĐELINI (3)!
Zato, bračni par Nikoleta i Majkl Marković sa svoje petoro dece - Viktorija (2,5), Teodora (9), Danijela (15), Danijel (17) i Deni (19), ne znaju gde će od ponedeljka 15. avgusta, osim na ulicu.
Nikoleta priča za Telegraf da ni sama ne zna koliko su brojeva iz oglasa okrenuli. Svaki stan se izdavao dok sa druge strane žice nisu čuli da imaju decu i koliko ih imaju. Takođe, usput su se obraćali i nadležnim institucijama za pomoć, međutim, uvek su dobijali isti odgovor, da im je žao ali da nemaju slobodne stambene jedinice, ili da su ti stanovi namenjeni za izbeglice.
- Suprug mi je dijabetičar, kao i nastarija ćerka Danijela, dok najstariji sin Deni ima cerebralnu paralizu. Srednji sin mi je reprezentativac Srbije u ragbiju među kadetima... Na ovoj adresi smo 14 godina, ali sada moramo da se iselimo jer je gazda, kom smo mnogo zahvalni, rešio da proda kuću, tako da mi do 15. avgusta moramo da se iselimo. Međutim, gde god da tražim stan čim kažem da imam petoro dece svi kažu: "Žao nam je, ne možemo vam izdati". Na ulicu ne možemo ali kako vidim moraćemo ispod mosta - priča Nikoleta za Telegraf.
Markovići od 30.000 dinara socijalne pomoći i dečijeg dodatka plaćaju kiriju, račune i sve što je deci potrebno za školu. Kad-kad se nađe za džak krompira, ali uglavnom jedu hranu iz narodne kuhinje, iz koje su u trenutku kada je naša ekipa bila kod njih, dobili sedam vekni hleba i nekoliko nektarina.
- To nam je za ceo dan - otvarajući kesu koju je doneo iz kuhinje, reče Majkl.
Otkako je 2010. godine oboleo od dijabetesa, Majkl nije u mogućnosti da radi, pa je sav posao i u kući i oko kuće pao na Nikoletu. Bez obzira na sve, ona se bori...
- Živeli smo normalno i skladno do 2010. godine, Kućili smo se ovde iako to nije naše. Međutim, suprug mi je oboleo. On ne može da radi a sad ne mogu ni ja jer moram oko dece. Pre dva meseca i ćerki je dijagnostikovana ista bolest - kaže Nikoleta.
Markovići ne biraju gde bi živeli. Spremni su i imanje da obrađuju.
- Gde god da je, nije nam bitno. Samo da imamo dve sobe. Nema ko da nam pomogne. Mene je majka ostavila kao malu, a tata nema ni za sebe. Muževljevi su u Makedoniji, a dole se gore živi nego ovde, tako da nemamo pomoć ni sa jedne strane. A ne biramo, samo da nam deca nisu na ulici - kroz plač jedva priča najstarija ženska glava porodice Marković.
Pomozimo Markovićima!
(Lj. Račić)