HRVAT IGOR I NJEGOVA SUPRUGA MIRJANA spasavali stare i nemoćne Srbe za vreme "Oluje"!

- Jedini preostali Srbi u selu mirno su čekali da smrt dođe po njih, čak su sebi napravili mrtvačke kovčege - sećaju se oni leta 1995. godine

Bračni par Galo, Srpkinja Mirjana i njen suprug, hrvatski glumac Igor, odigrali su veoma važnu ulogu u životima srpskih izbeglica u akciji Oluja 1995. godine.

Preporučujemo

STATUS OVOG HRVATA O OLUJI JE DIGAO BALKAN NA NOGE: I Srbi su se pronašli u njemu!

Naime, za stare i nemoćne, slabe i bolesne Srbe koji u jeku ratnih dešavanja nisu uspeli da pobegnu iz Hrvatske, oni su bili jedini spas.

"MORAMO DA ŽURIMO, JER ONI DOLAZE": Potresno svedočanstvo Jelene Kulović, žrtve "OLUJE"!

Na humani i herojski čin koji je usledio motivisala su ih, kako kažu, tadašnja dešavanja u zemlji - objavljivanje imena "neprijatelja" Hrvatske u lokalnim novinama, sa detaljima o mestu gde stanjuju, gde im supruge rade i gde im deca idu u školu.

- Gledali smo ljude, prijatelje kako se u tišini pakuju i odlaze iz našeg okruženja. Osetili smo da moramo nešto da učinimo - priča za Blic Ličanka Mirjana Galo, koja je sa svojim suprugom Igorom, poznatim hrvatskim glumcem, u Puli 1994. godine osnovala humanitarnu organizaciju HOMO za pomoć preostalim Srbima.

Starcima su donosili hranu, odeću, obezbeđivali vezu preko satelitskog telefona, i spasavali ih iz Hrvatske.

- Radojica (82) i Anka (80) Uzelac iz sela Trnavac u Liki bili su jedini preostali Srbi u selu. Zakasnili su da pobegnu sa kolonom izbeglica, a hrvatska vojska je u tom delu Like već ubila na stotine srpskih civila. Bili su stari i nemoćni, i mogli su samo da čekaju "Oluju". I dok su mirno čekali da smrt dođe po njih, napravili su sebi mrtvačke kovčege - priseća se Mirjana Galo avgusta u Liki 1995. godine.

U okolnim selima srpski civili spaljivani su u svojim kućama, dok ih je stotine izbeglo. Nekim čudom, smrt je zaobišla bračni par Uzelac, a umesto ustaša do njih je stigao par Galo.

- Došli smo u Liku polovinom avgusta 1995, gde smo tražili preživele. Tek u maju naredne godine, kada se sneg otopio, uspeli smo da se probijemo u selo. Tada smo ih pronašli - priseća se Mirjana.

U njihovoj kući zatekli su mrtvačke sanduke koje je Radojica napravio za svoju ženu i sebe, kao i odeću koju su pripremili za sopstvenu sahranu.

Imali su mnogo problema jer su pomagali Srbima. Kažu, ne vredi spominjati, jer su im probleme pravili mizerni ljudi, lokalni moćnici i civilizacijski šljam. Danas, 21 godinu nakon akcije "Oluja", Mirjani i Igoru steže se srce.

- Teškoto, što bi rekli Makedonci, da ne razvežem jezik... - komentariše Igor Galo.

Ono što ih je zabolelo je to što dok su oni spasavali ljude, drugi su se s rukom na srcu kleli u Hrvatsku i njenu slobodu, a zapravo su uništavali njene resurse i imovinu.

- U Hrvatskoj danas, 21 godinu nakon "veličanstvene" pobede, imamo mrak u svakom smislu. Dvadeset pet godina od "osamostaljenja i demokratskih promena" ova država nije uspela da vrati ni vodu ni struju u brojnim mestima Banije, Like, Dalmatinske Zagore, a kamoli život! - ljut je Igor.

(Telegraf.rs / Blic)