POSAO BUDUĆNOSTI U SRBIJI: Ako izaberete ovo zanimanje, čeka vas SIGURNA I DOBRA ZARADA

Najviše se u protekloj godini izvozilo na tržišta Italije, Nemačke, Norveške, Austrije, koja se ujednom smatraju i najzahtevnijim

Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja se u poslednjih 10 godina intenzivno razvija, a srpski med je sve traženiji u inostranstvu, istriču danas stručnjaci.

Preporučujemo

Evo kako da prepoznate da li je MED pravi ili veštački!

U 2015. godini izvezeno je 2.045 tona meda u vrednosti od 9.646.000 dolara, što je 11 odsto više nego godinu ranije. Proizvodnja meda prošle godine dostigla je čak 12.263 tone, što je čak 179 odsto više nego 2014. godine.

Uprkos tome što se sve više građana Srbije opredeljuje da se bavi pčelarstvom, kao osnovnim zanimanjem, ili da im to bude dodatni posao, situacija na tržištu nije idealna.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) nedavno su upozorili na slucajeve falsifikovanja i velikog procenta neispravnog meda na tržištu i zatražili od nadležnih da reaguju.

- Teško je dati pravu procenu, ali činjenica je da je veliki procenat meda na zvaničnom tržištu neadekvatnog kvaliteta, u trgovinama i na pijacama, te da tu treba baciti težište aktivnosti - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ističući da je analiza jedini pravi način utvrđivanja ispravnosti meda.

Samo analiza može potvrditi da li je neki med ispravan, jer imali smo mnogo primera da i u prodavnicama zdrave hrane naiđemo na neispravan med, ukazuje sagovornik Tanjuga.

IZ SPOS-a naglašavaju da je došlo vreme da se inspekcije pozabave ozbiljnije ovim problemom.

- Godinama unazad insistiramo kod nadležnih da reše ovaj problem, bilo je određenih kontrola tržišta od strane veterinarske inspekcije. Odlučni smo da se borimo protiv ove negativne pojave koja ugrožava pčelarstvo Srbije, ali i devizni priliv Srbije od izvoza meda, jer strani kupci kad dođu u Srbiju, kupe med u trgovinama i zaprepaste se, pa kažu kako da rade sa nama kad mi ni u našoj zemlji nismo rešili problem falsifikata", objašnjava Živadinović.

Kako ističe, glavni problem na tržištu trenutno nisu samo falsifikati, već i sumnjiv med označen imenom Pekarski med, shodno novom Pravilniku o kvalitetu meda koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine.

- To je entitet koji predstavlja med smanjenog kvaliteta, usled pregrevanja uglavnom, pa oni enzimi koje pčele ugrade u med, praktično nestanu ili se drastično smanje, i potpuno se praktično izgubi biološka vrednost meda za naše zdravlje - kazao je Živadinović.

Zbog toga su nedavno, kako kažu predstavnici te asocijacije, bili na sastanku kod premijera, ali i predstavnika Veterinarske inspekcije.

- Sada imamo nadu da će sve biti rešeno u dogledno vreme. Pratićemo situaciju i nadzirati rad nadležnih, jer je došlo veoma opasno vreme i za potrošače i za pčelare pa se sve konačno mora urediti - rekao je Živadinović.

Inače, SPOS ima 222 opštinske pčelarske organizacije, dve regionalne i jednu pokrajinsku. U članstvu imaju više od 9.500 pčelara.

U resornom ministarstvu ukazuju da je u proteklom periodu po nalogu Uprave za veterinu, a u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda od pčela, kontrolisan med u prometu čiji je cilj provere bio kontrola bezbednosti i svih parametara kvaliteta, kao i prisustvo rezidua antibiotika i sulfonamida u medu. Kontrolom je obuhvaćen med svih registrovanih proizvođača koji se nalazi u prometu u zemlji.

Rezultati analiza redovnih inspekcijskih kontrola su ukazali "na određenu grupu proizvođača čiji proizvodi u najvećem broju uzoraka nisu odgovarali parametrima bezbednosti i kvaliteta".

Postupajući u skladu sa ovlašćenjima, veterinarska inspekcija je odmah preduzela sve mere koje su propisane Zakonom o bezbednosti hrane i Zakonom o veterinarstvu i naredila je povlačenje svih količina meda iz proizvodnih serija koje su uzorkovanjem obuhvaćene, kažu u ministarstvu.

U Srbiji je registrovano je 58 objekata za obradu i preradu meda. Med iz ovih objekata plasira se na tržište Srbije, kao i na tržište zemalja EU i tržište CEFTA, ukazuju u resornom ministarstvu.

Najviše se u protekloj godini izvozilo na tržišta Italije, Nemačke, Norveške, Austrije, koja se ujednom smatraju i najzahtevnijim.

Pčelarstvo i proizvodnja meda u Srbiji imaju dugu tradiciju, broj i pčelara i pčelinjih zajednica kontinuirano raste, podsećaju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, danas u Srbiji ima oko 800.000 pčelinjih zajednica, koje su u vlasništvu oko 31.000 pčelara.

Tokom 2015. godine došlo je do porasta broja košnica za 17 odsto, u poređenju sa brojem košnica u prethodnoj godini, što ukazuje na sve veći pozitivni trend razvoja pčelarske proizvodnje. Proizvodnja meda je tokom 2015. godine uvećana za 280 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali treba imati u vidu činjenicu da je 2014. godina bila izuzetno loša godina, koju su obeležile velike poplave, ukazuju u ministarstvu.

Poredeći sa prosekom perioda 2010-2014, tokom 2015. uočava se rast proizvodnje meda za 80 odsto. Inače, izvoz meda u prvih šest meseci ove godine je 943 tone, a vrednost je 4.314.000 dolara.

Imajući u vidu da je prepoznat značaj razvoja pčelarstva u Srbiji, u ministarstvu kazu da su u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2016. godini povećali subvencije po košnici pčela, sa 500 na 600 dinara po košnici, uz napomenu da pčelari koji su u sistemu organske proizvodnje dobijaju i dodatni iznos podsticaja od 40 odsto.

Ministarstvo daje i kreditnu podršku kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos, kažu u ministarstvu. Inače maloprodajna cena meda u Srbiji iznosi u proseku 800 dinara po kilogramu.

Pčelari upozoravaju da je ova godina jako loša po proizvodnju, ali da na sreću postoje zalihe od prošle godine.

- Jedino je suncokret dao neki prinos, ali je i to za trećinu manje nego prošle godine. Lipa je dala neke količine meda, dok je bagrem poptuno podbacio zbog loših vremenskih uslova - kaže Živadinović i SPOS-a.

Prema podacima PKS (Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda), otkupna cena meda u Srbiji u 2006. bila je oko 1,2 evra po kilogramu u zavisnosti od vrste i pakovanja dok se 2015. kretala između 4,2 do pet evra.

Medonosni potencijal omogućava znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka više od 1,2 miliona.

(Telegraf.rs/ Tanjug)