DA LI JE VOJNI PUČ MOGUĆ I U FRANCUSKOJ? Stanje u zemlji kritično, a prethodni udar i dalje u živom sećanju (FOTO)
Oba državna udara - i onaj 1958. koji je uspeo i onaj 1961. koji je propao - imala su veze sa Alžirom. Alžira više nema kao dela Francuske, ali je na neki način sada cela Francuska - Alžir. Kažemo: na neki način. Alžir je iz Alžira došao na glavno francusko kopno
Jula prošle godine oko tri stotine demonstranata je uhapšeno u Parizu nakon što su paradirajuće vojnike pokušali da ubede da je njihova dužnost da izvrše vojni puč, državni udar usmeren protiv političara koji su trenutno na vlasti koji bi potom svi bili zamenjeni novim ljudima.
Preporučujemo
Tramp iskren: SAD treba da prihvate da Krim želi da bude deo Rusije
POŽARI GUTAJU GRČKU: Stihija na ostrvu Evia ponovo buknula, gore i Krit i Kea
Bio je to naivan pokušaj grupe koja sebe naziva "Pokret 14. jula", koji je prethodno marširao ulicama odvojeno dok je ostatak grada proslavljao Dan Bastilje.
Ovo će možda mnogima zvučati neverovatno; pojedini svetski mediji su tu vest preneli komentarom da se ti ljudi ponašaju "kao da je 1851, a ne 2015. godina". Uzrok takvom komentaru je nepoznavanje francuske istorije i moći koju vojska u toj zemlji ima još od kraja Drugog svetskog rata.
Šta više, od kraja najkrvavijeg konflikta u istoriji ljudske vrste, francuska je vojska dva puta izvršila državni udar.
Ukratko ćemo objasniti o čemu se radi, a onda pokušati da odgovorimo i na pitanje koliko je verovatno da se to ponovo desi.
MAJSKA KRIZA 1958.
U jeku Alžirskog rata za nezavisnost koji je trajao od 1954. do 1962. godine, tokom koga su departmani u Africi (kolektivno poznati kao Francuski Alžir, integralni deo Republike Francuske) tražili nezavisnost, vojska je izvršila puč 13. maja 1958. godine i vratila na vlast Šarla De Gola nakon 12-godišnjeg odsustva iz politike.
Cilj puča je bio da se spreči formiranje nove vlade pod Pjerom Flimlenom, pošto je vojska strahovala da će ona narediti povlačenje iz Alžira kao što je to urađeno i iz Indokine, čime će se žrtvovati francuska čast radi političke probitačnosti; puč je na kraju doveo do proklamacije novog ustava i formiranja tzv. Pete republike koja je i dalje na snazi, koja je verovatno najefikasnija od svih koje su Francuzi do sada probali.
TOTALNI HIT: Jurio Pokemone, upao USRED SEKSA u kancelariji i SVE SNIMIO (VIDEO)
Puč je u suštini organizovao Žak Sustel, generalni guverner Alžira, skupivši oficirske disidente i degoliste. Počelo je tako što je vojska pod komandom Žaka Masua preuzela kontrolu nad Alžirom. General Salan je zatim stao na čelo Komiteta za javnu bezbednost i pozvao francuskog predsednika Renea Kotija da imenuje De Gola za premijera koji će imati vanredna ovlašćenja i sprečiti "napuštanje Alžira".
De Gol je dva dana kasnije izašao u javnost i objavio da je "spreman da preuzme vlast u republici", odbacivši strahovanje da u "67. godini želi da započne karijeru diktatora".
Francuski padobranci iz alžirskih korpusa su zatim izveli Operaciju Korse, kada su bez kapi prolivene krvi zauzeli ostrvu Korziku. Operacija Vaskrs imala je cilj da preuzme kontrolu nad Parizom, koristeći padobrance i oklopnu brigadu stacioniranu u Rambujeu, a bila bi pokrenuta samo u slučaju da De Gol u parlamentu ne dobije ono su tražili, ili ako bi on lično zahtevao od vojske da interveniše ili ako bi komunisti napravili neki korak koji bi mogao da vodi ka njihovom sopstvenom državnom udaru.
Petnaest sati pre planiranog pokretanja Operacije Vaskrs, predsednik Rene Koti je pozvao "najuglednijeg među Francuzima" da postane poslednji predsednik ministarskog saveta Četvrte republike. De Gol je pristao pod uslovom da mu se daju vanredna ovlašćenja u trajanju od šest meseci i da novi ustav donese sa sobom predsednički sistem.
Parlament je na sve pristao ubedljivom većinom. Francuska je dobila novi republikanski ustav oktobra te godine, nakon referenduma na kojem je 79,2 odsto glasalo za. De Gol je postao predsednik u decembru, sa mandatom u trajanju od sedam godina.
Puč je, prema tome, uspeo.
PISOAR SA LIKOM DONALDA TRAMPA HIT U IRSKOJ: Svi se guraju da baš tu obave nuždu!
ALŽIRSKI PUČ 1961.
Uprkos tome što ga je na vlast dovela vojska da bi sačuvala Alžir, ili barem da bi sprečila sramotnu bežaniju, predsednik De Gol je 8. januaru 1961. organizovao referendum koji se ticao alžirskog samoopredeljenja.
Narod Francuske je poslao nedvosmislenu poruku: odziv 92,2 odsto, 75 odsto glasalo za (u samom Alžiru 69,5 odsto za). U skladu s tim vlada premijea Debrea je počela pregore sa alžirskim pobunjenicima; tada pukovnik Antoan Argo dolazi u posetu Debreu 25. januara 1961. i prvi put mu preti državnim udarom.
HAVARIJA NA AERODROMU U ŠTUTGARTU: Avion skliznuo sa piste, avio-saobraćaj u prekidu
Pod okriljem noći 22. aprila penzionisani generali Moris Šale, Andre Zeler i Raul Salan, uz pomoć pukovnika Argoa i Žana Gardea, kao i civila poput Žozefa Ortiza i Žan-Žaka Susinija (koji će suosnovati Organizaciju tajne armije, terorističku grupu koja će se služiti bombaškim napadima i atentatima da bi sprečila povlačenje iz Alžira), preuzimaju kontrolu nad Alžirom, kritikujući vladu zbog navodne izdaje i kolonista i lojalnih muslimana.
UŽAS NAD UŽASIMA: Šestorica muškaraca silovala ženu i njenu 14-godišnju ćerku!
1. padobranski puk Legije stranaca snage 1.000 ljudi zauzeo je sve strateške tačke u Alžiru za tri časa. U puču je učestvovalo i nekoliko drugih najelitnijih padobranskih formacija francuske vojske. Alžirci su probuđeni radijskom porukom: "Vojska je preuzela kontrolu nad Alžirom i nad Saharom". Šef pariske policije je u Komedi fransezu, u kojem je De Gol gledao predstavu, formirao krizni štab.
Pučisti su zatim uhapsili glavnog izaslanika vlade u Alžiru, a u Parizu je uhapšeno nekoliko generala i drugih oficira i civila. Te noći je pala i jedina žrtva celog državnog udara: vodnik Pjer Brijan je ubijen od strane jednog pobunjenog leginara dok je branio radio-predajnik u Uled Fajedu, predgrađu grada Alžira.
U 5 časova ujutru, Šarl De Gol objavljuje svojim ministrima: "Gospodo, ono što je ozbiljno u vezi sa ovom stvari, je to što ona nije ozbiljna". Zatim je proglasio vandredno stanje u Alžiru.
PUTIN NA PROSLAVI 320 GODINA RUSKE MORNARICE: Velika parada u Sankt Peterburgu (FOTO) (VIDEO)
De Gol se na TV pojavio u svojoj staroj uniformi iz 1940. godine i pozvao oficire i civile da se suprotstave puču. Ovo je prenošeno i radijskim putem, a zbog popularnosti tada novog izuma, tranzistora, došlo je do svih i preokrenulo je stvari: regruti su počeli masovno da odbijaju da izvršavaju naređenja pobunjenih oficira. Dan kasnije, došlo je do jednočasovnog generalnog štrajka uperenog protiv puča.
13. laka pešadijska divizija koja je kontrolisala stratešku Zonu Jug Orana u Alžiru ostala je verna predsedniku. Njihov komandant general Filip Žineste će biti ubijen kasnije od gorepomenute Organizacije tajne armije, u znak odmazde.
25. aprila u Sahari je detonirana atomska bomba. To je bila unapred planirana proba, ali izgleda da su vlasti u Parizu malo ubrzale sve to, da samo oružje ne bi bilo kompromitovano pučem (odnosno da ne bi pučistima dopalo šaka).
ZAŠTO AMERI ŽELE TRAMPA U BELOJ KUĆI? Ovaj besni mladić odgovara na to umesto nas (VIDEO)
To je, po svemu sudeći, preokrenulo stvari: sve pobunjene jedinice su počele da se predaju. Neke kolovođe su uhapšene i prebačene u Francusku gde im je suđeno, drugi su pobegli; onim osuđenima je oprošteno i nisu ni odslužili kaznu.
De Gol je dobio "Bitku tranzistora", kako ju je štampa nazvala.
Puč je propao.
Po hodnicima Jelisejske palate ubrzo je počeo da se širi glas: CIA stoji iza puča, a možda i nemački BND. "Lekspres" je već u maju objavio da se "i u Parizu i u Vašingtonu činjenice znaju, ali nikada neće biti javno izrečene", te da "privatno, najviši francuski službenici od toga ne prave tajnu".
Kao što možete da vidite, oba državna udara - i onaj koji je uspeo i onaj koji je propao - imala su veze sa Alžirom. Alžira više nema kao dela Francuske, ali je na neki način sada cela Francuska - Alžir. Kažemo: na neki način. Alžir je iz Alžira došao na glavno francusko kopno.
E, sad, da li je moguć novi državni udar u Francuskoj, u kojoj svako malo dođe do krvavog terorističkog napada, a vlada (po mišljenju većine naroda, sudeći po anketama) na svakom koraku pokazuje nesposobnost i nekompetentnost, pa čak i kukavičluk?
Nije nemoguć: sigurno je da postoji mnogo ljudi u francuskoj vojsci kojima se nimalo ne dopada ono što se dešava i koji bi voleli da vide nekog drugog u Jelisejskoj palati, nekoga ko će oštro stati protiv džihadista, po svaku cenu.
Ako ovoj ženi daju otkaz, DOBIĆE 122 MILIONA DOLARA!
Ali, jeste malo verovatan: vojska možda i može da pokuša da izvrši puč, ali da li će je narod podržati? Bez podrške naroda puč ne može da prođe, ne u zemlji koja je sve samo ne apatična; to smo mogli da vidimo i u Turskoj. Puč prolazi samo tamo gde je narod ili pomiren sa svojom sudbinom ili mu je prekipelo od političara i ne vidi drugi izlaz osim puča.
Sumnjamo da je Francuska i jedno od ta dva.
Dakle, odgovor je ne, nije moguć.
Mada, ko zna.
(O. Š.)