KOGA VIŠE VOLITE, TRAMPA ILI KLINTONOVU? Sve o kandidatima za predsednika Amerike. Evo za koga da navijate! (FOTO) (VIDEO)

Sukob između Donalda Trampa i Hilari Klinton obećava da će biti najinteresantnija borba za šefa Bele kuće, možda u čitavoj istoriji te velike nacije. Ulog je ništa manje od sudbine sveta, tako barem kažu eksperti. Da li im treba verovati? I ko je za dobrobit sveta bolje rešenje, on ili ona?

Svi američki predsednički izbori za naših života izgledali su kao vešto režirane predstave, sve se dešavalo nekako po planu i programu, sve je bilo predvidivo i očekivano, i nikada posmatrač sa strane nije imao razloga da sumnja u utisak da je sve namešteno i da su kandidati obe partije naprosto marionete istih ljudi na nevidljivom vrhu piramide.

Sve do ovih predsedničkih izbora.

Nakon što je demokratski socijalista Berni Sanders, vermontski senator, za dlaku ostao bez nominacije Demokratske partije u sučeljavanju sa Hilari Klinton, i nakon što je Donald Tramp, kontroverzni biznismen protiv koga se urotila čitava klika Republikanske partije, uspeo da osvoji nominaciju te političke organizacije, jasno je da su ovo izbori kakvi verovatno nikada nisu do sada videni.

I Sanders i Tramp su uzdrmali establišment iznoseći niz stavova koji su, premda međusobno suprotstavljeni, na metaravni identični: srušiti status kvo i reći istinu, kakva koga ona bila i čija god bila.

Sanders je sada politički mrtav, posebno nakon što je podržao Hilari Klinton, što mu veliki broj njegovih pristalica neće oprostiti, budući da, slobodno se može reći, mrze bivšu prvu damu i potencijalno prvu ženu u Beloj kući.

Ali Tramp je živ, življi nego ikada. Na nacionalnom nivou u anketama vodi ispred Klintonove, i pred nama su jako zanimljivi meseci kampanje, posebno zato što su i Tramp i Klintonova rekordno nepopularni među glasačima.

Zato je pravi trenutak da se pozabavimo njihovim biografijama i zanimljivostima iz života. Verujte nam, ima tu mnogo stvari koje do sada nikada niste čuli.

DONALD TRAMP

Njegov deda Fridrih došao je iz Nemačke u Ameriku krajem 19. veka i obogatio se tokom zlatne groznice u Aljaskoj, kada je otvarao restorane i hotele na putu kojim su tragači za zlatom morali da prođu.

Donaldov otac Fred otvorio je kompaniju za nekretnine koje je ovaj krajem 20. veka preimenovao u "The Trump Organization". Stric Džon je bio inženjer i naučnik i ispitivao je dokumenta koja je Tesla ostavio za sobom posle smrti. Trampova majka Meri je Škotlanđanka poreklom.

Donald Džon Tramp je rođen 14. juna 1946. godine u Kvinsu, u porodičnoj kući u tjudorskom arhitektonskom stilu. Imao je starijeg brata, Freda Mlađeg, koji je 1981. godine umro od alkoholizma, zbog čega je Tramp celog života izbegavao alkohol i cigarete.

Nakon srednje škole upisao je Njujoršku vojnu akademiju gde je stekao čin kapetana. Zatim je pohađao Univerzitet Fordam pa potom i Vartonovu školu finansija i trgovine, specijalizujući se za nekretnine. Za to vreme je radio i za očevu firmu. 1968. je diplomirao.

Nije išao u Vijetnam, prvo zato što je bio student, potom zbog zdravstvenih problema, i na kraju zato što je u lutriji (tako se određivalo ko ide u rat) uz njegovo ime izvučen vrlo visok broj. Navodno je tokom studija četiri puta tražio odlaganje regrutacije, zbog čega ga se sada proziva u medijima.

Već je njegov prvi poslovni poduhvat u sklopu očeve kompanije bio uspešan: propali kompleks zgrada u Svifton Vilidžu koji je bio tek trećinom popunjen stanarima, revitalizovao je uz minimalno ulaganje i popunio ga do 100 odsto. U 23. godini je čak pokušao po prvi put da uđe u šoubiznis, investirajući u jednu brodvejsku predstavu, ali neuspešno.

1971. se preselio na Menhetn, a dve godine kasnije preuzeo kontrolu nad kompanijom koja je u tom trenutku posedovala 14.000 stanova širom Bruklina, Kvinsa i Stejten Ajlenda.

Otprilike u to vreme Tramp i njegov otac su bili optuženi od strane ministarstva pravde da crncima ne dozvoljavaju rentiranje stanova u 39 svojih zgrada; Trampovi su uzvratili kontratužbom, a sve se završilo tako što su potpisali sporazum kojim su se obavezali da diskriminacije neće biti.

Njegov prvi veliki projekat na Menhetnu koji ga je vinuo pod oblake bila je gradnja "Grand Hajat Hotela" u blizini metro stanice Grand Central 1978. godine. Tri godine kasnije kupio je i renovirao zgradu koja će postati poznata kao "Tramp Plaza".

Dve godine kasnije završena je zgrada "Tramp Tauer"; sama činjenica da je uspeo da obezbedi tu lokaciju navela je "Njujork Tajms" da napiše da je to "živi dokaz njegove upornosti i pregovaračke veštine".

U tom se 58-spratova visokom zdanju danas nalazi ne samo Trampov apartman u potkrovlju kao njegovo zvanično mesto stanovanja, već i sedište čitave njegove kompanije. On nije jedini koji tu živi; zapravo, čim je sagrađena, svi su se apartmani u njoj odmah rasprodali a sama je postala i turistička atrakcija.

Nakon nekoliko lukrativnih ulaganja na Floridi i šire, kupio je čuveni "Plaza Hotel" na obodu Central parka za 400 miliona dolara. Sledila su i druga ulaganja, koja naravno nećemo sva navoditi.

Ali, ipak, ne možemo sva da preskočimo. Treba pomenuti gradnju 72-sprata visokog "Tramp Vrld Tauera" u blizini zgrade Ujedinjenih nacija na Ist Riveru, gradnju odmarališta na Floridi, ali i činjenicu da je napravio brend od svog imena, brend koji je prodavao tako što je firmama koje sa njim nemaju veze dozvoljavao da ga koriste u nazivima svojih investicija.

Tu su i tereni za golf koje je sagradio i koje poseduje u Americi, ali i drugde, recimo u Škotskoj. Ulagao je i u američki fudbal, u boks, u kečere.

Dvadesetak godina, sve do prošle, bio je jedini ili delimični vlasnik franšiza za "Mis Univerzum", "Mis Amerike" i "Mis tin Amerike". U sferi šoubiznisa treba pomenuti i gledani i popularni rijaliti šou "Šegrt" ("The Apprentice") koji je vodio 11 godina.

Što se tiče "Univerziteta Tramp", mnogi ga danas optužuju da je u pitanju bila prevara, što donekle ima svoju potvrdu, posebno imajući u vidu kako je sve funkcionisalo. U svakom slučaju, ova obrazovna institucija više ne radi.

Uglavnom, neka ulaganja su mu bila uspešna, dok su druga propadala; protivnici i kritičari koji su se posebno uključili u diskusiju oko njegovih poslovnih poduhvata tvrde da mu je skor polovičan, ali mi nećemo iznositi takve ocene.

Činjenica je da je rizik uvek uključen u svaki posao.

Činjenica je i da nikada nije proglasio lično bankrotstvo, premda mnoge njegove ćerke-firme jesu.

Teško je proceniti koliko je "težak", ali "Forbs" tvrdi da se radi o sumi od oko 4,5 milijardi i da se nalazi na 336. mestu po bogatstvu na svetu; "Blumberg" daje nižu cifru i veruje da je u pitanju 2,9 milijardi.

Što se tiče njegove porodice, ženio se tri puta i trenutno je u braku sa Melanijom, slovenačkom manekenkom rođenom u SFRJ, sa kojom ima 10-godišnjeg sina Barona (koji tečno govori jezik svoje majke). Iz prvog braka sa češkim modelom Ivanom Zelničkovom ima troje dece, Donalda Mlađeg, Ivanku i Erika. Trampov nadimak "The Donald" je promovisala upravo Ivana. Iz drugog braka glumicom Marlom Mejpls ima ćerku Tifani.

Donald Tramp je prezbiterijanac po religijskoj afilijaciji, ali otvoreno je pitanje koliki je zapravo vernik; sudeći po njegovim prilično nespretnim i neukim izjavama o tome, da se zaključiti da koristi religiju samo da bi privukao tako nastrojene glasače.

Još od osamdesetih godina priča se o tome da bi Tramp mogao da se kandiduje za predsednika SAD, ali tek je prošle godine prelomio i stvarno ušao u trku.

Njegova se politička opredeljenost menjala tokom godina (republikanac pa reformista pa demokrata pa nezavistan pa ponovo republikanac; slično Čerčilu), tako da nije tipičan republikanac a svakako nije konzervativac.

Njegove pozicije su međutim po mnogim pitanjima ostale nepromenjene: već je 1987. u otvorenom pismu tražio da Amerika prestane da brani zemlje koje nisu u stanju same da plate svoju odbranu, i već tada je dizao glas protiv sporazuma o slobodnoj trgovini (tada su po njegovom mišljenju Japanci "drali" Ameriku, sada to rade Kinezi).

Anegdota vezana za njegovu verbalnu prepirku sa rimskim papom Franjom - koji je izjavio da hrišćanin nije onaj koji želi da gradi zidove, aludirajući na Trampovu najavu da će sagraditi zid na američko-meksičkoj granici - dugo će se prepričavati.

- (Islamska država) hoće da zauzme Vatikan. Ako i kada Vatikan bude napadnut od strane Islamske države, a to je kao što svi znamo njihov ultimativni trofej, mogu da vam obećam da će papa želeti i da će se moliti da Donald Tramp bude predsednik jer se to onda ne bi ni dogodilo. ISIS bi bio zbrisan, za razliku od ovoga što se sada dešava sa našim političarima koji samo pričaju a ništa ne rade - rekao je u odgovoru na komentar episkopa rimskog.

Uopšteno govoreći, mediji u Americi maliciozno pristupaju svemu što Tramp izgovori zbog čega se stvara utisak da nije konzistentan; i dok je istina da ponekad iznosi međusobno suprotstavljene stavove, najčešće to samo tako izgleda ostrašćenom posmatraču. Ili se radi jednostavno o trivijalnim pitanjima. Ili se jednostavno preuveličava važnost izgovorenog. Ili se njegova šala prikazuje kao ozbiljno zauzet stav.

Suština onoga što priča je međutim jasna: ovako više ne može, državna politika mora da se okrene naglavačke.

A to je upravo ono što njegova protivnica ne želi.

HILARI KLINTON

Hilari Dajen Rodam Klinton je rođena 26. oktobra 1947. godine. Odrasla je u metodističkoj porodici na Srednjem zapadu, u Čikagu i Park Ridžu. Porodično poreklo joj je velško i englesko sa očeve, a englesko, škotsko, franko-kanadsko i velško sa majčine strane. Ima dva mlađa brata.

Bila je miljenica učitelja i nastavnika, a bavila se i sportom. Bila je i mladi izviđač. Pisala je NASA-i 1961. godine i pitala šta mora da uradi da bi postala astronaut; odgovorili su joj da ne može ništa da uradi jer žene ne mogu da budu astronauti. To se srećom u međuvremenu promenilo.

Tokom srednje škole i koledža (diplomirala je na Velesliju, na smeru političkih nauka) bila je aktivna u đačkim i studentskim organizacijama i redovno je birana na rukovodeće pozicije u njihovim organizacijama.

Isprva je bila republikanac, i volontirala je u kampanji Berija Goldvotera 1964. godine; na koledžu je čak bila i predsednica Mladih republikanaca. Stavove je počela da menja tokom ere pokreta za građanska prava crnaca, kao i tokom Rata u Vijetnamu.

Nakon koledža Velesli upisala je školu prava na Jejlu, gde je takođe bila politički aktivna. Na proleće 1971. godine otpočela je nešto što joj je iz korena promenilo život: otpočela je vezu sa Bilom Klintonom. Iako je 1973. diplomirala, odlučila je da ostane gde jeste još godinu dana da se ne bi razdvojili. Uprkos tome, odbila je prvu Klintonovu ponudu za brak jer nije bila sigurna da želi da veže svoju budućnost za njegovu.

1974. godine je, može se reći, imala svoju prvu veliku ulogu u životu: radila je za komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD koji je ispitivao okolnosti skandala Votergejt. Do tada je već bila viđena kao osoba pred kojom je uspešna budućnost, u toj meri da se organizator i konsultant Demokratske partije Betsi Vrajt preselila u Vašington da bi rukovodila njenom karijerom.

Iako je neprestano odbijala Bilove prosidbe, otišla je iz Vašingtona s njim u Arkanzas, verujući da provincija nudi bolje izglede za napredovanje. Predavala je na pravnoj školi tamošnjeg državnog univerziteta, a radila je i kao advokat; branila je čoveka koji je bio optužen za silovanje 12-godišnje devojčice i uspela je da izbori samo jednogodišnju kaznu zatvora. Zbog toga je nepravedno kritikovana; sud joj je naložio da mora da ga brani, i ona je samo radila svoj posao.

11. oktobra 1975. godine napokon se udala za Bila Klintona kojeg je pratila u arkanzašku prestonicu Litl Rok gde je on postao državni tužilac. Tokom tok perioda bavila se odbranom prava žena i deca, osnivajući organizaciju "Arkanzaški advokati za decu i porodice".

Bila je direktor kampanje Džimija Kartera u Indijani, a on ju je imenovao za člana upravnog odbora "Korporacije za pravne usluge", savezne agencije koja obezbeđuje pravnu zaštitu svima koji ne mogu da je priušte.

Bil Klinton je potom izabran za guvernera Arkanzasa i ona je januara 1979. godine postala prva dama te savezne države. Nije, međutim, sedela kod kuće i nastavila je da se aktivno bavi politikom, kao i advokaturom. Oboje su tokom osamdesetih investirali novac u poslove zbog kojih će se kasnije naći pred istražnim komisijama američkog Kongresa.

Ćerka Čelzi se rodila 1980. godine, iste one u kojoj Bil nije bio reizabran za guvernera. Međutim, vratio se na tu funkciju dve godine kasnije i sa nje neće sići skoro sve do ulaska u Belu kuću 1993.

Kada se to desilo, Klinton je odmah javnosti rekao da njegovim izborom za predsednika građani dobijaju "dvoje po ceni jednog", aludirajući na sposobnosti i kompetencije sopstvene žene.

I zbilja: bila je ona prva prva dama koja je završila postdiplomske studije, prva koja je imala sopstvenu karijeru pre ulasku u Belu kuću, prva koja je u tom zdanju imala kancelariju u Zapadnom krilu, pored standardne u Istočnom. Zbog svega toga kritičari su ih zvali "kopredsednici".

Tokom devedesetih godina i predsednikovanja svog supruga, participarala je Hilari u brojnim zakonima i projektima, najčešće "levičarskim" (poput programa sveobuhvatne zdravstvene zaštite koji nije uspela da progura kroz Kongres, i programa zdravstvene zaštite za siromašnu decu, koji je izglasan), ali i nekim na koje se danas gleda sa podozrenjem.

Recimo, problematičnu crnu decu je implicitno nazvala "super-predatorima" 1996. godine da bi podržala zakon koji je uveo policiju u škole, a koji je navodno poslao mnogo afroameričkih dečaka i devojčica u kriminal.

Dom Klintonovih su potresali i skandali. Najveći među njima je bio takozvana Vajtvoterska kontroverza kada su Bil i Hilari optuženi da su kasnih sedamdesetih mahinacijama pokušavali da spasu jednu svoju propalu investiciju. Čini se da je Hilari dve godine skrivala dokaze. Na kraju, velika porota ništa nije uspela da dokaže, ali je Klintonova postala i prva prva dama koja je morala da svedoči pred tom američkom institucijom.

Bilo je i drugih skandala. Jedan njihov saradnik je 1993. godine izvršio samoubistvo i u medijima se pojavila sumnja da li je stvarno taj čovek digao ruku na sebe; navodno je Hilari naredila da se iz njegove kancelarije uklone nekakvi dokumenti u noći njegove smrti. Brojne istažne komisije, među kojima je većina bila republikanska, utvrdile su da nema dokaza da nije samoubistvo.

Tokom devedesetih godina na površinu je isplivao još jedan poslovni poduhvat porodice Klinton: naime, 1978-79. uložili su 1.000 dolara u fjučere vezane za stoku, a deset meseci kasnije su bili "dobri" 100.000 dolara. Spektakularni profit tog tipa povukao je sa sobom optužbe da su u pitanju bili sukob interesa i prikriveno primanje mita.

Takođe, Klintonovi su navodno koristili iregularnosti u operacijama predsedničke kancelarije za putovanja da bi otpuštali ljude i na njihove pozicije stavljali svoje prijatelje iz Arkanzasa; 2000. godine je ustanovljeno da je Klintonova lagala kada su je oko toga ispitivali i da je lično bila umešana.

Generalno, nemoguće je pobrojati sve situacije kada je Hilari Klinton bila uhvaćena u laži. Možda je najpoznatija i najneverovatnija njena priča o dolasku na aerodrom u Tuzlu: pričala je kako je bila pod snajperskom vatrom, dok je istina bila dijametralno suprotna: dočekala su je deca sa cvećem, i to sve nakon što se rat završio.

Međutim, ono što je obeležilo predsednikovanje njenog supruga odigralo se 1998. godine: afera sa Monikom Levinski.

Bil Klinton je zaveo ovu mladu devojku i uništio joj život, prvo negirao da je imao ikakvu vezu s njom a potom i postao prvi predsednik SAD koji je u Predstavničkom domu doživeo impičment (Senat je glasao protiv opoziva, pa je ostao na funkciji). Posebno su njene uvredljive izjave o zavedenoj devojci zapamćene kao ružne; Hilari je gospođicu Levinski nazvala "ta žena" i "ludača", što je na samu Levinski ostavilo najdublju traumu.

Zdušno je podržavala bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a proleća 1999. godine; mnogi i danas smatraju da se radilo ne samo o stvaranju ličnog profita na neki način, već i skretanje pažnje javnosti sa seks-skandala na "srpske zločine na Kosovu".

2000. godine je izabrana za senatorku države Njujork. Bila je i reizabrana šest godina docnije. Nije se preterano proslavila, moglo bi se reći: podržala je pohod na Avganistan i pohod na Irak. Glasala je za takozvani Patriotski zakon koji je omogućio apsolutni nadzor građanstva od strane američke vlade.

2008. godine pokušala je da se izbori za nominaciju američkih demokrata za predsednika SAD, ali nije uspela da pobedi Baraka Obamu; zanimljivo, Klintonovi su sa ciljem skupljanja novca za njenu buduću kandidaturu otvorili "slepi fond" još 1993. godine, ali su ga likvidirali aprila 2007. da bi izbegli moralni prigovor javnosti; nisu uspeli; ispostavilo se, šta više, da je bračni par nakon izlaska iz Bele kuće zaradio preko 100 miliona dolara.

Tokom prve Obamine administracije služila je narodu kao državna sekretarka, ali ni tada nije mogla da pobegne od skandala.

Njeno šefovanje američkom diplomatijom obeležila su tri: intervencija u Libiji, Bengazi i privatni imejl serveri. Ovo prvo nije bio toliki skandal u Americi koliko u ostatku sveta, ali je Bengazi bio katastrofa jer je optužena da je odgovorna za linčovanje američkog ambasadora u tom libijskom gradu od strane pomahnitale islamističke rulje.

Ovo treće je najgore. Optužena je da je tokom vršenja dužnosti državne sekretarke u svojoj kući uspostavila privatni server koji je koristila za državne poslove bez dozvole Stejt departmenta. Navodno je tu bilo mnoštvo poverljive elektronske pošte, a čak i sada nedostaje oko 30.000 imejlova koje Klintonova tvrdi da je obrisala. Šef FBI nije savetovao podizanje optužnice jer ne veruje da je bila u pitanju namera, ali da je u svakom slučaju u pitanju veliki nemar.

Možda treba pomenuti i da je 2009. godine tražila maksimalno povećanje broja vojnika u Avganistanu, da se radovala kada je Moamer el Gadafi ubijen (rekla je pred kamerama: "Došli smo, videli smo, on je umro"), i tako dalje, i tako dalje. Na spoljnopolitičkom planu čitavog njenog života ponašala se kao "jasteb": ratoborna, podržavala je svaku američku invervenciju u svetu.

Prošle godine je ponovo krenula u kampanju za predsedničku nominaciju; za razliku od 2008. godine kada njena priča o iskustvu nije prošla, suočena sa Obaminom pričom o "promeni" i "nadi", sada jeste, pošto je uspela da pobedi vermontskog senatora Bernija Sandersa, mada na jedvite jade.

Iako je rekla da nije problem da se objave transkripti njenih govora koje je zadnjih godina držala firmama na Vol stritu, nikada ih nije objavila. Inače, jedan govor je naplaćivala preko 200.000 dolara. Za godinu i po dana, do marta 2015, zaradila je 11 miliona dolara tim putem. Klintonovi su u periodu 2007-2014. zaradili skoro 141 milion, od čega su 56 miliona uplatili na ime poreza a 15 miliona dali u dobrotvorne svrhe.

I, ZA KOGA SRBI DA NAVIJU, ZA TRAMPA ILI ZA KLINTONOVU?

Navijajte za koga god hoćete. Šta će to da promeni?

(O. Š.)