PENZIONERI ISPALILI SAMI SEBE: Glasali za Bregzit, sada im smanjuju penzije!
Svoju podršku Bregzitu dalo je preko 60% penzionera, a sada im zbog rekordnog deficita u penzionom fondu smanjuju penzije
Deficit u penzionom fondu Velike Britanije dostigao je rekornih 935 miliona funti, što verovatno najteže pogađa onih 60 posto penzionera koji su glasali za napuštanje Evropske unije.
RAZJEDINJENO KRALJEVSTVO: Škotska sprema otcepljenje od Velike Britanije
Prema statistikama glasanja, podrška Bregzitu je rasla kroz starosne kategorije, i najviša je bila među onima starijim od 65 godina.
Ali preko noći nakon glasanja, deficit u penzionom fondu je porastao sa 830 na 900 miliona funti. Od 1. jula je dostigao rekordnih 935 miliona, tvrdi Hajmans Robertson, nezavisni penzioni konsultant, što znači da je glasanje odgovorno za dug od 115 miliona funti, piše britanski Independent.
Prinosi u zlatu, sredstvo koje se koristi da bi se procenio trošak budućih isplata, srušilo se nakon referenduma 23. juna, kada su se investitori odlučili za sredstva koja su sigurnija, što je napravilo još problema za penzioni fond.
Rekordno opadanje prinosa u zlatu je podiglo obaveze penzionih planova UK na čak 2.3 triliona funti.
- Jedna od najvažnijih faktora koji će odrediti da li će penzije biti isplaćene u celosti i prema planu, biće "zdravlje" kompanija koje sponzorišu Fond nakon Bregzita - izjavio je Patrik Blumfild, Robertsonov partner.
Ros Altman, bivša ministarka za penzije, upozorava da su penzije ugrožene zbog ekonomske nesigurnosti nakon Bregzita.
- Dobre penzije zavise od dobre ekonomije. Tržište ne voli nesigurnost, a jasno je da smo mi na nepoznatoj teritoriji. Nadam se da ćemo uskoro izaći iz političkih neprilika i započeti ono što treba da radimo: što je pravljenje dobre politike za sve građane, koji će jednog dana biti penzioner, ako već nisu- izjavila je Altmanova.
Britanski poslodavci se muče da naprave planove za nesigurnu budućnost, a pogoršanje finansiranja može smanjiti njihov obim da pozajmljuju i investiraju novac.
Najbolji primeri ovog problema su kompanije Tata Čelik i BHS. Tata je imala deficit od 700 miliona funti, što je otežalo pokušaje da se pronađe novi vlasnik, dok je BHS imao rupu od 571 milion funti kada su objavili bankrot.
(Telegraf.rs / Izvor: independent.co.uk)