MISTERIJA GROBA KARAĐORĐEVOG UBICE: Ime dželata izbrisano, jeziv krik NIKOLE NOVAKOVIĆA godinama lebdi poljima (FOTO)

Pred samu zoru, u osvit Arhangela Gavrila 26. jula, Nikola Novaković je vožda usmrtio sekirom. Zatim mu je jataganom odsekao glavu, koja je poslata na noge knezu Milošu u Beograd. Život je okončao samleven. Jezivi krik ubice godinama je lebdeo poljima, a veo misterije i dalje lebdi iznad mesta na kome je sahranjen

Grob čoveka koji je, na današnji dan,  pre tačno 199 godina svojim rukama ubio vožda Karađorđa, nalazi se u pomoravskom je selu Oparić, kraj Rekovca. Veo misterije oko njega i dalje lebdi. Samo meštani danas znaju koji je to grob. Ime ubice, Nikole Novakovića, davno su seljaci obrisali sa spomenika, od sramote što je na njihovom groblju.

Preporučujemo

NOĆ KADA KUM DOLAZI: Evo kako je ubijen vožd Karađorđe!

Naredbodavac ubistva bio je knez Miloš Obrenović, organizator Vujica Vulićević, Karađorđev kum, a izvršilac Nikola Novaković. Pred samu zoru, u osvit Arhangela Gavrila 26. jula, Nikola Novaković je vožda usmrtio sekirom. Zatim mu je jataganom odsekao glavu, koja je poslata na noge knezu Milošu u Beograd.

Pre tačno 212 godina KARAĐORĐE je uradio NAJVAŽNIJU STVAR ZA DRŽAVU SRBIJU!

Prema narodnom predanju, svi koji su učestvovali u Karađorđevom ubistvu sa životom su se rastali na najužasnije načine, pa i njihovi najmiliji, a familija im se zatrla.

Nema pouzdanih podataka o dolasku ubice vožda u selo Oparić. Zna se samo da u ovom selu nije rođen. Na osnovu usmenog predanja i podataka koji su sakupljeni u biblioteci u Rekovcu, Novaković se u ovaj kraj doselio malo posle zločina, početkom avgusta 1817. godine. Knez Miloš ga je doveo u Oparić, naredivši da mu se kupi kuća i nešto zemlje o trošku države.

Neznanac se kasnije predstavio kao Novica Miletić. Bio je krupan čovek, krvavih očiju i oštrog pogleda. Oženio se Stanojkom i sa njom imao tri sina od kojih je jedan bio duševno bolestan. Ni podaci o potomstvu Novakovića nisu pouzdani, rezultat su predanja.

Novica Miletić je umro oko 1850. godine. Sahranjen je na groblju u Opariću. Ko je on, navodno se saznalo tek 1860. kada je knez Miloš otišao u crkvu radi pokajanja. Tada je rekao da je Karađorđevog ubicu sklonio u Oparić, promenivši mu identitet, kako ga narod ne bi ubio.

Kada su meštani saznali o kome je reč, stadoše većati da mu kosti izbace iz groblja.

Ipak, zbog mišljenja da je greh mrtvima mir kvariti, saglasiše se da mu sa nadgrobnog krsta izbrišu ime, a telo da ostane tu gde jeste, kaže predanje.

Ubistvo vožda Karađorđa na veliki pravoslavni praznik, nije bila obična smrt. Zbog toga je možda nastalo i predanje o samoj smrti Novakovića, u narodu najprihvaćenije. Prema ovom predanju, ubica vožda se brzo nakon zlodela rastao sa razumom. Mahnito je lutao selima boreći se sam sa sobom.

Hodao je besciljno pored reke Rasine, pa se zemlja pod njim odronila. Pao je u vodu. Narod je zaključio da ubicu zemlja nije htela. Ispostavilo se da nije ni voda. Boreći se da ispliva na površinu, Novaković nije primetio da je upao u vir koji ga je vukao ka vodeničnom kamenu.

Život je okončao samleven. Jezivi krik ubice koji godinama lebdi poljima, najjezivije je narodno sećanje o Karađorđevom dželatu. Nikoli Novakoviću.

(M.Raca)