Zbog spore pravde potroše se milijarde!
Godišnje se odloži milion ročišta, gubici po sudijskom danu između 30.000 dinara i 2.000 evra, a to bi značilo da "u vetar" svake godine ode nešto manje od 300 miliona evra
Iz godine u godinu država i građani gube desetine miliona dinara samo na beskonačno razvlačenje sudskih sporova. Srpsko pravosuđe već dugo vuče neslavni epitet najsporijeg u Evropi, a samim tim i najskupljeg.
Niko nikada nije precizno izračunao koliko država, odnosno poreski obveznici, direktno ostaju "kraći" za svaki izgubljen sudski dan. Da su iznosi basnoslovni ipak se može videti iz statistike Vrhovnog kasacionog suda o broju primljenih predmeta prošle godine.
U 2011. ukupan broj predmeta u radu u svim sudovima u zemlji bio je 5.994.945, a ako uzmemo da je u svakom predmetu održano minimalno jedno ročište, a sigurno ih je bilo bar dva, i ako je, svako peto iz nekog razloga odloženo, ispada da je za godinu dana odloženo oko milion ročišta.
Cena jednog ročišta, kako objašnjavaju u Višem sudu u Beogradu, zavisi od mnogo faktora.
Samo dolazak veštaka na sudski pretres košta 12.000 dinara, a dolazak advokata na otkazan spor od 6.000 do 20.000 dinara, a zavisno od zaprećene kazne ili vrednosti spora.
- Kad se sve sabere, jedan izgubljeni sudski dan košta minimalno 30.000 dinara, a sa povećanjem broja optuženih i broja svedoka može da naraste na 2.000 evra po suđenju - kaže Dragoljub Đorđevi predsednik Advokatske komore Srbije.
Ako bismo pomnožili minimalnu cifru od 30.000 dinara sa milion odloženih ročišta, to bi značilo da "u vetar" godišnje ode najmanje 30 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 300 miliona evra!
Miladin Knežević, predsednik Udruženja sudskih veštaka, slaže se da su odlaganja prečesta, ali, kako dodaje, za razliku od advokata, veštaci ne uspeju da naplate dolazak.
- U 90 odsto slučajeva suđenja se odlažu zbog nedolaska sudija, ali sve češće i advokati samo 15 minuta pred pretres šalju telegram da su sprečeni da dođu, oni ili klijent - kaže on.
(D.Z./Večernji novosti)