34 GODINE OD SMRTI VELIKANA: Bio je komunista, levičar, ateista i govorio da je srpski pisac muslimanskog porekla!

- Bio je komunista, levičar, ateista i za sebe je govorio da je srpski pisac muslimanskog porekla - kaže unuk Meše Selimovića

Od smrti velikana bosanske i svetske književnosti Meše Selimovića juče su se navršile 34 godine. Selimović je rođen 28. aprila 1910. godine u Tuzli, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a poslednje godine života proveo je u Beogradu, gde je i umro. Životni vek proveo je najviše u Sarajevu i Beogradu, gde je završio Filozofski fakultet.

Preporučujemo

Čuveni romani

Za njegov književni opus još i danas traje borba, oko toga čiji je književnik i kome pripada, ali on se u pismu koje je uputio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti jasno odredio o svom nacionalnom identitetu i književnoj pripadnosti. Selimović je napisao:

- Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika… Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.

NI SA KIM SE ISTORIJA NIJE TAKO NAŠALILA KAO SA BOSNOM: Evo šta je Meša Selimović govorio o Bosancima

Selimović je autor zbirki pripovedaka "Prva četa" i "Tuđa zemlja", zatim romana "Tišina", "Magla i mesečina", "Ostrvo", dok je za "Derviš i smrt" dobio brojne značajnije književne nagrade, a taj, kao i roman "Tvrđava", prevedeni su na više jezika širom sveta.

Jednom prilikom obelodanjeno je da je Meša "Tvrđavu" posvetio ćerkama Maši i Jasenki, a kako je skromnost jedna od glavnih njihovih osobina, ne žele o tome da pričaju.

Draga sećanja

Mašu Selimović-Momčilović, koja živi u Beogradu, juče je iznenadio naš telefonski poziv jer, kako kaže, nikada nije govorila za medije. Mnogi ne znaju da su one njegove kćerke zbog toga što se trude da sakriju svoje poreklo. O Meši, njegovom delu i o tome šta je velikom piscu značila Bosna, Maša nije htela da govori.

- Ne pričam za medije, niti ja, niti Jasenka, a i moja deca to izbegavaju, jer mislim da je tako najbolje - poručila je Maša.

Sa suprugom, kaže, živi skromno, a radost zbog toga što su dela njenog oca čitana kod nas, ali i u svetu, ne krije, jer "drago joj je da se priča o tome ko je bio Meša".

- Mogu vam samo reći da mi je drago što ste se setili da pišete o 34. godišnjici Mešine smrti, to je jako lepo - iskrena je Selimović-Momčilović.

Zukorlić tvri da su Srbi ukrali Kusturicu, Ljajića i Mešu Selimovića. Evo šta su oni rekli o svojoj nacionalnosti!

Kratko sećanje na velikog pisca s njegovom ćerkom završili smo vraćanjem u Sarajevo, gde je s porodicom živela 25 godina. Ipak, nije htela da priča o tom periodu, tvrdi, bilo je to davno i skoro pa nikako ne dolazi u glavni grad naše zemlje.

- Znate, Jasenka i ja smo slučajno ćerke Meše Selimovića, pa smo odlučile da to tako i ostane - kazala je Maša, koja nam je na kraju kroz osmeh priznala da ju je obradovao naš poziv te da razume posao novinara, ali da retko priča s njima.

Kako je ispričao Mešin unuk Nikola Momčilović, Meša je bio tih, miran i povučen čovek.

– On je bio nenametljiv. Bio je komunista, levičar, ateista i za sebe je govorio da je srpski pisac muslimanskog porekla. Za njega su Muslimani vera, a ne nacija. On je insistirao na tome da piše srpskim jezikom, da je pripadnik srpske književnosti, iako mu ime nije srpsko. Jednom je mojoj mami neka muslimanska omladina iz Sarajeva pretila zato što sam ja dobio ime Nikola. Kako muslimansko dete može da dobije srpsko ime? Zbog takvih stvari deda je otišao iz Sarajeva i preselio se u Beograd, jer mu je još tada smetala loša atmosfera. Mislim da nikada nije bio prihvaćen za života koliko je zaslužio - smatra Nikola Momčilović.

Crtice iz biografije

Mehmed Meša Selimović je do početka Drugog svetskog rata radio u Tuzli kao profesor u Trgovačkoj školi, a zatim i Gimnaziji. Godine 1942. zatvoren je, a posle prelaska na slobodnu teritoriju 1944. godine preselio se u Beograd, gde je obavljao političke i kulturne funkcije.

Do kraja Drugog svetskog rata bio je pripadnik Narodnooslobodilačkog pokreta. Od 1947. godine živeo je u Sarajevu, gde je radio kao nastavnik na Višoj pedagoškoj akademiji i tek osnovanom Sarajevskom univerzitetu, bio je direktor "Bosna filma", Narodnog pozorišta u Sarajevu i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće "Svetlost". Sarajevo je napustio 1971. godine i s porodicom se preselio u Beograd. Selimović je umro 11. jula 1982. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Citati

- Kad bismo govorili otvoreno i grubo o svakoj mani drugog čoveka, kad bismo se zaletali u oči svakome ko nam se ne dopada, kad bismo tražili da ljudi žive kako mi smatramo da je dobro, svet bi postao gora ludnica nego što je sad

- Ja volim hrabre ljude, samo gde su? U nekoliko godina jedan ako se nađe malo kočoperniji. Jedan među tolikima. Pa pljuneš na svet!

- Ne muči me nesanica što sebi nešto prigovaram, nikakvo zlo nisam učinio nikome, a dobra sam učinio koliko sam mogao, ali to nije za pričanje, pričati o učinjenom dobru znači isprljati ga

- Svako treba da se drži svoje staze, da ne skreće na tuđu. Ne znam, doduše, koja je staza moja, ali znam koja nije

- San je ono što se želi, a život je buđenje

- Četrdeset mi je godina ružno doba: čovek je još mlad kako bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više, pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje, pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe

- Smešno je možda, bio sam čovek s onim od juče i hoću biti čovek s ovim od danas, drugačijim, možda i suprotnim, ali me to ne buni jer čovek je promena, a zlo je ako ne poslušamo savest kad se javi

Pogledajte i ovaj TNOW prilog:

(Telegraf.rs / Izvor: avaz.ba)